100 GODINA DADE

Art // 21.03.2016.
0000100_montage_600_jean-arp-01
Hans Arp, portret, 1926.

 

Umetnički pokret dada, pokrenut pre 100 godina u Cirihu, biće proslavljan ove godine brojnim programima u tom švajcarskom gradu, među kojima je i izložba „Neo dada – Gorgona“ sa radovima iz Kolekcije Marinka Sudca.

Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja najavio 165 tematskih događaja – svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružuje se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali „harmonija i lepota“.

 

BN-MB120_0216_d_GR_20160111160746

Prvi internacionalni DADA sajam, Berlin, 1920.

 

Jubilej dade biće obeležen, između ostalog, i izložbom „Dadaglobe Reconstructed“ u Kunsthausu u Cirihu, koja će od 5. februara do 1. maja predstaviti više od 200 radova i tekstova koje su Tristanu Cari (Tzara) slali umetnici iz cele Evrope. Taj epohalni, dosad neobjavljeni projekat konačno je realizovan povodom jubileja dade.

Nakon dugogodišnjeg istraživanja, radovi koji su bili širom sveta ponovo su okupljeni radi izložbe koja obuhvata i autoportrete, fotomontaže i kolaže, crteže, dizajn za knjige, poeme i eseje, kao i rukopise i istorijske dokumente. „Dadaglobe“ sadrži radove Hansa Arpa, Andrea Bretona, Maksa Ernsta (Max), Hane Hoh (Hannah Hoch), Sofi Tojber-Arp (Sophie Taeuber-Arp) i još tridesetak umetnika, predstavljajući, kako su naveli organizatori, impresivno istraživanje umetničke raznolikosti, društveno-političke relevantnosti i istorijsko-umetničkog uticaja dade, koje će od juna gostovati i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

 

Hannah Hoch, “Цут са кухињским ножем кроз Беер Белли Вајмарске републике, 1919, collage of pasted papers.

Hana Hoh, 1919.

 

I evropsko bijenale Manifesta, čije će 11. izdanje biti održano od 11. juna do 18. septembra u Cirihu, biće posvećeno stogodišnjici dade projektom „Šta ljudi rade za pare: Neki zajednički poduhvati“ (What People Do For Money: Some Joint Ventures). Na to pitanje, prema zamisli kustosa Manifeste 11 Kristijana Jankovskog (Christian Jankowski), video i konceptualnog umetnika iz Berlina, umetnici će odgovoriti video radovima koji će biti prikazani na plutajućoj bini na Ciriškom jezeru, specijalno konstruisanoj tim povodom.

Švajcarski Nacionalni muzej najavio je od 5. februara izložbu „Dada Universal“ koja će sadržati ne samo umetničke i literarne radove dadaista, već će istražiti i globalni uticaj koji je taj pokret ostvario do današnjih dana. Centralni eksponat izložbe je legendarni pisoar „Fontana“ Marsela Dišana (Marcel Duchamp).

 

Marcel_Duchamp

Marsel Dišan, Fontana, 1917.

 

Od 3. do 26. juna biće održan i Ciriški festival koji obuhvata pozorišnu, likovnu i muzičku umetnost, a u godini jubileja dade predstaviće raznovrstan program pod radnim nazivom „Između ludila i besmisla“.

Jedan od glavnih događaja u okviru tog festivala biće izložba Fransisa Pikabije (Francis Picabia) u Kunsthausu od 3. juna do 25. septembra.

Jubileju se pridružuje i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizuje od 4. februara do 11. marta izložbu „Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda“, čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.

Josip Vaništa, Julije Knifer, Marijan Jevšovar i Đuro Seder, vajar Ivan Kožarić, arhitekta koji se bavio slikarstvom i fotografijom Miljenko Horvat, te likovni kritičari i istoričari umetnosti Radoslav Putar, Matko Meštrović i Dimitrije Bašičević Mangelos, kao i neformalni članovi i prijatelji Ivo Gattin i Eugen Feller.

 

Polaganje slike Josipa Vanište Crna linija na srebrnoj osnovi iz 1964.
Grupa Gorgona
Ivan Kožarić, Paketi, 1964.
Julije Knifer, MS09, 1962.
Evolucija slikara

 

Izložba u galeriji Talberg osmišljena je kao retrospektiva Gorgone, uticajne umetničke grupe čije su aktivnosti zasnovane na nasleđu dadaizma. Kao i nedavno u zagrebačkom MSU, izložba u Cirihu obuhvata radove, arhivske fotografije i drugu dokumentaciju, kao i korespondenciju članova Gorgone kako međusobno, tako i sa drugim renomiranim imenima umetničke scene vremena u kojem je Gorgona delovala uporedo sa ostalim uticajnim pokretima evropske posleratne umetničke scene, nastalim na bogatom nasleđu avangarde i pokreta kao što je dada.

Centralno mesto proslave jubileja dade je legendarni Kabare Volter, koji je pripremio 165-dnevni program posvećen svim umetnicima tog pokreta.

O poreklu imena dada ima više legendi i navoda iz različitih izvora, a jedna od popularnih teorija je da je odabrano slučajnim prelistavanjem nemačko-francuskog rečnika (francuska reč za dečjeg konjića koji se ljulja). Prema drugim verzijama, dada potiče od ruske reči „da“, a ima i mišljenja da potiče od reklame za sapun koji je za logo imao konjića na ljuljanje.

Do 1921. godine već je izašao niz dadaističkih manifesta, časopisa i brošura, u kojima je detaljno razrađena rušilačka strategija, koja je afirmisala novu svest koja sa ironijom i cinizmom pretvara slobodu u anarhiju, logiku u nihilizam, smisao u apsurd… Cilj je bio da se poruše konvencije i ukine razlika između umetnosti i života. Kako je svojevremeno rekao Cara: „Treba obaviti jedan veliki rušilački, negativan posao: pomesti, očistiti“. U Ciriškom manifestu iz 1918. godine stoji da „umetnost mora da bude operisana“.

 

Izvor : avangarde-museum

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone