BUDNOST – PREDUSLOV NAPRETKA

Inspiration // 06.10.2015.
15614309253_4990da5808_b

 

Stalna posvećenost razvijanju i produbljivanju neposrednog iskustva i osluškivanju sopstvenog tela (i misli) je najvažniji činilac neprekidnog usavršavanja. Verovanje u sebe i pouzdanje u urođene instinkte – uz disciplinu – neminovno dovode do cilja. Kaže se da umetnost teži opštem kroz detaljno ispitivanje određenog. Kako bi uspela u tome, neophodna joj je početna veštački ograničena postavka. Isto je i sa pristupom vežbanju o kome govorim. Ako se vežba uz korišćenje namerno ograničenih resursa neminovno se, neprekidnim sve dubljim svesnim ulaženjem u zadate postavke i povećavanjem kontrole nad umom i telom koji uz to idu, stiže na put ka univerzalnom, što se ogleda u svakoj oblasti života.

„Sve stvari proističu jedna iz druge, i nestaju jedna u drugoj… u skladu sa poretkom vremena“, rekao je Anaksimander, presokratovski starogrčki filozof, u svom delu „O prirodi“. Robert Henri, proučavalac umetnosti i filozof je, u delu „Umetnički duh“, ohrabrivao umetnike da neprestano tragaju za stanjem svesnosti u kome će imati čvrst „dodir sa temeljima prirode, duhom života, konstruktivnom silom, tajnom rasta, kao i razumevanje relativnog značaja stvari, poretka i ravnoteže“.

Ne mogu da na lepši način formulišem osnovne težnje kojima svako onaj ko nastoji da istinski unapredi kvalitet svog vežbanja i samog života neizostavno mora da posveti pažnju. Jer jedino tako, zalazeći sve dublje u suštinu, postaje se istinski umetnik razvijanja i kultivisanja spoznaje za koga na postoji neka proizvoljno određena površna razmeđa između tela i duha.

 

Autor: Momir Iseni, XTNsity

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone