DEBATA O OŽIVLJAVANJU IZUMRLIH VRSTA

Innovation Science // 16.11.2015.
istrebljenje

 

Naučnici su od 2009. godine bezuspešno pokušavali da podstaknu reprodukciju četiri preostala bela nosoroga u centralnoj Keniji. S obzirom da će jedini preostali mužjak uskoro napuniti 43 godine i postati previše star za parenje, njihovo izumiranje je neizbežno. Istraživačica regenerativne medicine na Scripps Research Institutu Jeanne Loring, pronašla je način da stvori pluripotentne matične ćelije koje se mogu transformisati u bilo koje druge ćelije u telu. Ukoliko pomoću njih ona i njen tim uspeju da stvore jajne ćelije i spermatozoide belog nosoroga, putem “in vitro” fertilizacije će uspeti da spasu ovu vrstu od izumiranja.

Kada su u pitanju vrste koje su u potpunosti izumrle, naučnici posežu za masivnim skladištima životinjskih i biljnih ćelija ili metodi koja se zove antropogenična hibridizacija – ukrštanje izumiruće vrste sa sličnom postojećom životinjskom vrstom kako bi sačuvali bar neke od njenih karakteristika. Pomoću ovakvih i sličnih metoda, naučnici se nadaju da će uskoro biti u mogućnosti da vrate u život mnoge izumrle vrste. Ipak, postavlja se pitanje da li je ovaj pristup zaista pravi način da se spasu ugrožene vrste na Zemlji.

Mnogi naučnici veruju da ukoliko životinjska vrsta nije u stanju da opstane u svetu koji se konstantno menja, da je ne treba ni oživljavati. Kako ističe M.R. O’Connor u knjizi “Nauka oživljavanja”, “dok ne napravimo prostora za postojeće ili nove vrste na Zemlji, biće nebitno koliko životinja možemo da oživimo”. Kako je većini izumirućih ili izumrlih vrsta uskraćeno prirodno stanište, jedini prostor za njihov život bi bio zoološki vrt. Zbog toga se mnogi pitaju koja je poenta oživljavanja divljih životinja ukoliko one ne mogu da žive u divljini. Sa druge strane, neizvesno je da li će se zamrzavanjem DNK materijala sačuvati ono što ove životinje čini pripadnicima svoje vrste.

Čini se da su ljudi u moralnoj obavezi da brinu o vrstama koje su svojim aktivnostima doveli do istrebljenja. Kako ističe Jeanne Loring, s obzirom na mesto koje zauzima u našoj kolektivnoj imaginaciji, beli nosorog je odličan primer za ovo  – u pitanju je jedna od “velikih zveri” Afrike koje je čovek vrlo direktnim procesom ubijanja iz koristi doveo do istrebljenja. Procenjeno je da ljudske aktivnosti dovode do izumiranja vrsta 100 puta brže u odnosu na njihovu prirodnu stopu izumiranja. Oživljavanje ovih životinja na neki način predstavlja vrstu iskupljenja u procesu konzervacije i reflektuje potrebu da se nešto uradi pre nego što se čovečanstvo konačno odrekne postojanja divljine i divljih životinja. Ipak izumrlim vrstama nije preterano bitno da li će biti oživljene, već ovaj proces više zadovoljava čovekovu nostalgiju za “velikim zverima” koje polako nestaju.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone