DECA KOPAJU SIROVINE ZA TEHNOLOŠKE GIGANTE

Focus // 21.01.2016.
BN-KY742_0915ba_M_20151027142740
Foto: Phil Moore za Wall Street Journal

 

U rudnicima kobalta, koji snabdevaju polovinu svetske tražnje za ovom rudom, za manje od jednog dolara dnevno i bez zaštitne opreme u smenama po 12 sati rade deca, otkrili su istraživači Amnesti Internationala. Ova otkrića zatekla su velike proizvođače tehnike koji, uprkos godišnjim profitima od preko 125 milijardi dolara, mahom nisu mogli da potvrde da imaju konkretna saznanja o tokovima u svojim lancima snabdevanja sirovinama.

Demokratska Republika Kongo drži proizvodnju kobalta koji se koristi za litijum jonske baterije u mobilnim uređajima. Trgovci prodaju kobalt kompaniji Congo Dongfang Mining (CDM) koja je u vlasništvu kineske multikorporacije Huayou Cobalt. Huayou Cobalt obrađuje rudu i takvim kobaltom dalje se trguje sa kupcima među kojima je Apple, Microsoft, Samsung, Sony, Daimler i Volkswagen. Amnesti International je kontaktirao 16 kompanija za koje se smatra da su kupovale rudu od korporacije Huayou Cobalt.

Upitane za komentar, kompanije sa liste davale su mešovite izjave, ali nijedna nije sa sigurnošću potvrdila da zna tačan lanac snabdevanja sirovinama za svoje proizvode. „Zabrinjavajuće je da ni jedna kompanija koju smo označili u našem istraživanju kao krajnjeg korisnike kobalta iz rudnika u Demokratskoj Republici Kongo, nije u mogućnosti da sprovede detaljnu kontrolu dopremanja sirovina. Polovina rude kobalta dolazi iz DR Kongo i niko ne može da izjavi da su bili nesvesni zastrašujućih radnih uslova i korišćenja dečije radne snage koja postoji u ovom regionu“, izjavio je istraživač Amnesti Internationala Mark Dumet za Guardian.

Apple nije „ni potvrdio ni negirao da je kupovao sirovine od Huayou Cobalt, ali će posvetiti dodatnu pažnju snabdevanju kobaltom“, da bi kasnije magazinu Forbs izjavili da se „95% snabdevanja obavlja iz izvora koji ni na koji način nisu povezani sa ratnim dejstvima“.

Micorsoft je potvrdio da je poslovao, u izuzetno malom obimu, sa ozloglašenom kineskom korporacijom. Kompanija Samsung zauzela je stav da je „izuzetno teško pratiti tokove kobalta, te je nemoguće potvrditi ili negirati da je Samsung u svoje uređaje ugrađivao kobalt upravo iz spornih izvora“. Slična PR saopštenja sročena u neutralnom tonu sa osudom dečijeg rada sročile su i kompanije Sony, HP Inc, Lenovo i Vodafone.

Rudno bogatstvo, koje je moglo da bude izvor napretka za DR Kongo, sada finansira građanske ratove. Rudari koji obezbeđuju sirovine za svetsko tržište pametnih telefona, električnih automobila i različitih elektronskih uređaja zahvaljujući rudnicima mogli bi da poboljšaju svoje uslove života. Na žalost, potpuno odsustvo regulacije uzrokovalo je zastrašujuće radne uslove jer kobalt, za razliku od rude zlata, koltana i volframa, ne podleže pravilima o zabrani korišćenja izvorišta koja su povezana sa ratnim dejstvima.

Većina ovih korporacija u svojim javnim nastupima naglašeno osuđuje korišćenje dečije radne snage, ali dokle god ne budu u stanju da sprovode detaljnu kontrolu svojih dobavljača, ovakve izjave ostaju mrtvo slovo na papiru, a rudnici u DR Kongo realnost.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone