DRAGANA ZELJKOVIĆ

Ekonomistkinja i preduzetnica, vlasnica firme Studio Domino, Beograd

Interview People // 28.01.2016.
crop

 

Kao žena sa uspešnom karijerom i aktivna učesnica društvenog i javnog života dugi niz godina, kako biste ocenili položaj žena danas u našem društvu? Koliko žene koriste svoj uticaj, znanje i energiju da utiču na rešavanje problema i stvaranje pozitivnih promena?

Od pojave Klare Cetkin do danas radi se mnogo na unapređenju rodne ravnopravnosti i položaja žena, ali često imam utisak da se mi u Srbiji krećemo unazad.

Toliko lokalnih, regionalnih i međunarodnih konferencija, nevladinih i raznih organizacija a u Srbiji, sudeći po statistici, svaka druga žena trpi neki vid nasilja, bilo fizičko bilo psihičko, kome su i deca često svedoci.

Žene su najveće žrtve svih teških društvenih procesa, od ratova do tranzicije. Mi smo imali toliko ratova a, koliko ja pamtim, iz tranzicije i dalje ne izlazimo. Među punoletnim licima osuđenim za nasilje u porodici, 95% su muškarci a 5% zene. To sve govori.

 

Učestvovali ste u brojnim građanskim inicijativama koje su posvećene poboljšanju položaja žena. Šta mislite o asocijacijama koje postoje i okupljaju žene, da li aktivno učestvujete u nekoj od njih?

Postoji more raznih asocijacija za promovisanje borbe za ženska prava. U moru svega ima onih koje se ozbiljno bave pitanjem prava žena, ali i onih koji su naučeni kako lako da dođu do sredstava koja koriste bez jasnog cilja. Dodeljuju se nagrade „najženama“ od strane sumnjivih komisija sa još sumnjivijim kriterijumima.

Sa druge strane, postoji veliki broj pametnih žena koje svojom inteligencijom, radom i rezultatima utiru svoj put i na najbolji način pokazuju kako žene mogu borbom, znanjem i stručnošću da doprinesu zajednici. One su te koje svojim primerom hrabre. Mediji, umesto da promovišu takve žene, stavljaju u fokus isključivo fizičke atribute i nameću ženama osećaj krivice.

 

S obzirom da ste četiri godine bili odgovorni za kulturu grada Beograda na poziciji člana gradskog veća, kakva su Vaša iskustva vezano za položaj umetnika i njihov odnos prema ovim važnim pitanjima koja se tiču pojedinačne odgovornosti svakog od nas kao građana?

Položaj umetnika u Srbiji je nikad gori. Čuveni umetnik Raša Teodosijević, koji je prošle godine izbačen iz svog ateljea, skoro je izjavio da umetnici nemaju šta da traže u Srbiji. To me je rastužilo jer moja ćerka, koja je u Hamburgu na master studijama umetnosti, a koja obožava Beograd, isto misli.

Ipak, umetnost jeste stalno preispitivanje, jeste kako kaže Raša „vrsta kritičke intervencije“. Samim tim, mi svi treba da intervenišemo. Žene, umetnici i građani uopšte ne treba da se povlače u ljušturu nezadovoljni životom, već treba da se bore i izbore. Život i jeste stalna borba, uvek i svuda.

 

Kakav je Vaš stav o društvenom angažmanu pojedinca u rešavanju problema zajednice kojoj pripada, da li smo dovoljno svesni vlastite odgovornosti prema društvu i da li dovoljno koristimo svoje znanje i uticaj za opšte dobro?

Neophodno je da se žene pre svega međusobno podržavaju, što je strano našem mentalitetu i to je nešto što treba da promenimo. Nama ženama je zbog brojnih predrasuda koje još uvek postoje još uvek mnogo teže da se sopstvenim trudom izborimo za položaj u društvu i baš zbog toga je važno da se udružimo i podstičemo. Problem je prepoznat, potrebno je naći način da se on i reši. Važno je međusobno povezivanje i razmena iskustva, kao i društveno delovanje sa jasnim ciljem u kome će žene koje imaju znanje i potencijal dobiti priliku da svojim ličnim angažmanom doprinesu pozitivnim promenama u svim sferama.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone