FINSKA: MINIMALNI OSNOVNI DOHODAK ZA SVE GRAĐANE

Focus Inspiration // 10.12.2015.
helsinki-408809_1920

 

Finska bi mogla uskoro da postane prva država koje će uvesti minimalni osnovni dohodak za svoje stanovnike. Vlada će pokrenuti pilot projekat u sklopu kojeg građanima država uplaćivati oko 800 evra mesečno bez obzira da li su zaposleni ili ne. Finska na ovaj način želi da reši rastući problem nezaposlenosti i skromnih ekonomskih rezultata i pojednostavi sistem socijalne pomoći i rastereti kompleksan i skup model povlastica koji je sada na snazi.

Početak ovog projekta je planiran za 2017. godinu. Neće svi građani dobijati novac neodređeno dugo, već će se vršiti periodične procene rezultata eksperimenta kako bi se oblikovao najuspešniji model.Ova istraživanja bi trebalo da odgovore na pitanja: Koliko ljudi koji primaju minimalni lični dohodak žele da rade? Koji je njihov nivo blagostanja i sreće? U kojoj meri oni koriste javne servise poput bolnica?

U savremenoj ekonomiji sve je više radnika bez ugovora (freelance) koji nemaju penzijsko niti osiguranje za slučaj nezaposlenosti i koji predstavljaju potencijalne socijalne slučajeve. Takođe, Finska računa da će minimalnim osnovnim dohotkom rešiti problem nezaposlenosti i obeshrabriti nezaposlene da, umesto da primaju socijalnu pomoć, traže posao. Istraživanja su pokazala da argument prema kom ljudi ne žele da rade jer im je isplativije da primaju socijalnu pomoć nego platu više ne stoji, čak naprotiv. Ljudi koji imaju obezbeđenu osnovnu egzistenciju pokazuju više preduzetničkog duha, kreativnosti i želje za usavršavanjem.

Osnovni lični dohodak nije nova ideja, a njeni teorijski očevi su Fridrih Hajek i Milton Fridman. Ovaj ekperiment je bio pokrenut u Manitobi tokom 70ih godina, i tada je Manitoba na kratko postala grad bez siromaštva. Istraživači sa Duke Univerziteta su objavili studiju po kojoj je u ovom periodu bila mnogo manja stopa hospitalizacije, pogotova za mentalne bolesti. Nedavno je ovakav projekat pokrenut i u Utrehtu u Holandiji kako bi se povećala ekonomska aktivnost, ali i utvrdilo da li su građani produktivniji i da li posvećuju više vremena edukaciji, volontiranju i drugim vidovima rada na sebi i zajednici kada ne moraju da brinu da li imaju dovoljno novca da prežive. Slični projekti su nedavno pokrenuti i u Indiji, Namibiji i Ugandi.

U ovoj fazi, najveće je pitanje kojim metodom će novac biti dodeljivan. Sudeći prema izjavama finskog premijera Juha Sipilä, model će prvo biti primenjen samo u jednom regionu. Problemi se očekuju kada mešovita vlada tri partije bude konačno odlučivala osnovni uslov za sticanje ovog prava.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone