GERMAINE KRULL: FOTOGRAFSKO PUTOVANJE

Art Rewind // 30.09.2015.
1d78a3da-38dc-4bf0-aed2-c5ff7a831c90-620x372

Kada je Man Ray prvi put sreo Germaine Krull, zaključio je da su njih dvoje najbolji fotografi svog vremena. Rad ovo dvoje pionira moderne fotografije bio je izložen 1928. godine na prvoj izložbi modernističke fotografije u Francuskoj. Iste godine, Krull je objavila revolucionarnu fotografsku knjigu Métal, koja je kroz upečatljive fotografije čeličnih struktura utemeljila modernističku vizuelnu poeziju. Krull je jedna od prvih fotografkinja koja je fotoknjigu tretirala kao umetničko delo samo za sebe, samodovoljno i ekspresivno koliko i izložba. Iako je od tada njena reputacija od donekle izbledela, izložba Germaine Krull (1897–1985): a Photographers Journey koja je nedavno otvorena u Parizu, trebalo bi da povrati njenu zasluženu poziciju pionirke fotografije.

Germaine Krull je rođena 1897. godine u istočnoj Prusiji. Pre nego što se njena porodica konačno skrasila u Minhenu 1912. godine gde je njena majka vodila bordel, imala je nomadsko detinjstvo. Nakon što je završila studije 1917. godine, postala je deo grupe mihenskih umetnika i pisaca, a rane serije ženskih aktova Der Akt su objavljene u knjizi fotogravura 1918. godine. Njena obećavajuća karijera je dramatično prekinuta zbog zabrane rada i nekoliko hapšenja zbog političkog aktivizma. U jednom trenutku je bila podvrgnuta lažnom pogubljenju zbog čega je ostala traumatizovana do kraja života. Po povratku u Berlin se zaposlila kao menadžer fotografskog studia. Tamo je radila nekoliko serija golih portreta, uključujući i seriju sa lezbejskim podstekstom, seriju Friends koja je bila otvoreno erotska, kao i upečatljive autoportrete.

Njen umetnički proboj je počeo 1928. godine kada ju je angažovao časopis VU. Poznata pariska izložba modernističke fotografije je usledila ubzo nakon toga. Do 1931. je bila na vrhuncu kreativnosti, a radovi su joj redovno objavljivani u časopisima VU i Variétés. Slikala je obične ljude Pariza na pijacama, bistroima, ulicama, ali i beležila boemski milje grada fotografišući i družeći se sa ljudima poput Colette, Jean Cocteau i André Malraux. U tom periodu su objavljene fotoknjige 100 x Paris (1929), Etudes de NuLe Valois (1930).

Njena kraijera je nastavila uzlasnom putanjom do 1940tih godina praćena istim žarom i istom snagom levičarskih ubeđenja. Godine 1941. se pridružila snagama Free French kao aktivna članica pokreta otpora i fotografkinja. Nakon rata je postala direktor renomiranog Orijentalnog Hotela u Bankoku, a potom živela sa proteranim tibetanskim monasima u Indiji gde je postala budista. Za svo to vreme je nastavila da fotografiše, beležeči različitosti i pikanterije društava u kojima je živela.

Od njenih erotskih portreta do modernističkih vizuelnih studija, kroz bogato iskustvo portretiste, modne fotografkinje i fotoreporterke, Germaine Krull je oduvek pratila svoj instinkt i bila u pokretu, uvek radoznala i inventivna. Trenutna izložba u Parizu reflektuje samo deo njenog fotografskog putovanja, ali daje zasluženo priznanje ovoj velikoj umetnici koja je živela maksimalno ispunjen, bogat i slobodan život čak i po boemskim standardima tog vremena.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone