GLAD I POGONSKO GORIVO ORGANIZMA

Inspiration // 01.03.2016.
tumblr_nd7p0pHWXz1tkairwo1_1280

 

Osećaj stvarne gladi je izuzetno teško objasniti. Svakako smo osetili neugodnost u okolnostima sprečenosti da jedemo kada smo to želeli, ali prava glad je rezervisana za one koji nisu jeli danima ili čak i nedeljama, i nisu sigurni kada i gde će uslediti sledeći obrok.

Većina ljudi postaje primetno „gladna“ ako je prošlo više od 2 ili 3 časa bez jela. Tokom tog vremena oni su, međutim – metabolički posmatrano – u stanju sitosti. To znači da organizam još uvek obrađuje hranu unetu poslednjim obrokom, a oni već osećaju da bi ponovo jeli. Kako je to moguće?

Smatram da je to naučena reakcija na splet metaboličkih, društvenih i podsticaja okoline u vezi sa ishranom. Čovek svakodnevno donese i do 200 odluka povezanih sa hranom i podvrgnut je svakovrsnim porukama u vezi sa njom. Zato skoro svaka dijeta doživljava neuspeh. Praktično je nemoguće uvek održavati svesnu kontrolu u pogledu toga šta i koliko jedemo. Previše činilaca iz okoline neprestano radi protiv nas.

Iz ličnog iskustva sa postom, mogu vam potvrditi da se bez većih neugodnosti naviknete na osećaj. On postaje neizmerno podnošljiviji kako se telo navikava na potpuno prazan stomak. Čak i ako tokom posta osetite “glad”, osećaj gladi ne traje duže od nekoliko minuta.

Periodi posta često se vezuju za stanja pojačane pažnje, usmerenosti, kreativnosti i takmičarskog duha. Lično daleko najbolje treniram kada je od zadnjeg obroka proteklo više od 12 sati. I ne samo to, oslobođenost od obaveze da organizujete dane oko obroka znatno doprinosi osećaju neomeđenosti trivijalnim.

 

Autor: Momir Iseni, XTNsity

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone