GODINA ZNAČAJNIH KORAKA ZA GENETSKI INŽENJERING LJUDI

Innovation Science // 31.12.2015.
15338179525_5158084960_b-copy

 

Kada su istraživači u Kini ove godine objavili rezultate eksperimenata modifikovanja DNK ljudskog embriona, ovo je izazvalo određene strepnje unutar naučnog establišmenta. Mesec dana pre toga, grupa vodećih genetičara je stavila veto na modifikovanje gena embriona s obzirom na veliki rizik koji ovakve procedure mogu da nose. Na samitu u Vašingtonu su se naučnici iz celog sveta složili da bi istraživanja trebalo da se nastave, ali da bi bilo previše rizično dozvoliti da genetski modifikovani embrion izraste u ljudsko biće.

Ipak, kada se istoričari nauke za koju godinu osvrnu na 2015. godinu, ona će biti označena kao godina kada je genetski inženjering ljudi postao prihvatljiv. Dok su oči sveta bile uperene na samit u Vašingtonu, u Britaniji je odobrena određena vrsta genetskog modifikovanja čoveka. Ovo još uvek ne omogućava stvaranje dizajnerskih beba, ali ove izmene u genima će biti nasledne i uticaće na genetsku sliku budućih generacija.

Nauka još uvek nije razvila dovoljno preciznu alatku kojom bi mogla da modifikuje konkretne gene koji su zaduženi za određene performanse kod ljudi, a jedina predvidljiva upotreba modifikovanja gena je za sada u cilju sprečavanja bolesti. U Britaniji je ove godine zvanično odobrena terapija mitohondrijalne zamene, procedura koja je u SAD testirana i zabranjena pre 13 godina.

Veliki broj žena ima falične mitohondrije – delove ćelije koje igraju ključnu ulogu u pretvaranju hrane u energiju koja pokreće telo. S obzirom da se mitohondrije i njihov DNK prenose sa majke na dete, transplantacija mitohondrija od strane trećeg donatora je neophodna kako bi začeće bilo moguće. Na taj način, takav embrion bi imao genetski materijal tri roditelja. Na ovaj način bi se predupredio niz mitohondrijskih bolesti kod deteta poput lošeg rasta, autizma ili dijabetesa. Pored etičkih, javile su se i naučne bojazni povodom genetskog modifikovanja DNK koji se prenosi sa majke na dete i nepoznatih rizika koje ono nosi.

Tokom 2012. godine, Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju u Britaniji (HFEA) je ovu procedure proglasila “ne-nebezbednom” i pokrenula javnu raspravu o uvođenju ove terapije. Ove godine je u parlamentu odlučeno da se ova terapija odobri i započeo je proces aplikacije i licenciranja ove procedure.

Čovek već uveliko koristi genetski inženjering kako bi modifikovao useve ili bakterije, a sada je jedna od naučno najnaprednijih država sveta donela istorijsku odluku da je u redu genetski modifikovati ljude. Genetsko modifikovanje ljudi može postati realnost tek za nekoliko decenija, a ova terapija predstavlja jedan od prvih koraka. Ovo nam daje vremena da promislimo zdravstvene rizike i etičke posledice postupaka koji će imati ozbiljne implikacije za sve buduće generacije.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone