GRAVITACIONI TALASI: NOVI PROZOR U UNIVERZUM

Innovation Science // 15.02.2016.
Black-Hole

 

Tim naučnika iz Lasersko-interferometarske opservatorije za gravitacione talase (LIGO) na Tehnološkom institutu u Kaliforniji je objavio otkriće gravitacionih talasa, krivljenja prostora i vremena koje je prvi predvideo Albert Ajnštajn pre 100 godina u okviru Teorije relativiteta. Kao najvažnije otkriće u poslednjih nekoliko decenija, ovo predstavlja potvrdu standardnog modela svemira i novu eru u fizici.

Naučnici su ove talase detektovali kao posledicu sudara dve crne rupe, od koji je svaka imala masu 30 puta veću od našeg Sunca. Crne rupe su kružile jedna oko druge dostigavši brzinu polovine brzine svetlosti, što je nakon 20 milisekundi dovelo do nasilnog sudara udaljenog 1,3 milijarde svetlosnih godina od Zemlje. Bilo je potrebno samo 20 milisekundi kako bi se uhvatio ovaj signal, ali je bilo potrebno nekoliko meseci opsežnih provera putem kompleksnih simulacija kako bi se uverili da se ovaj dokaz poklapa sa teorijskim obrascem.

Ovo otkriće je kulminacija veka spekulacija, 50 godina pokušaja i grešaka i 25 godina usavršavanja osetljivosti instrumenata. Nakon petogodišnje rekonstrukcije i redizajna opservatorije koji je započeo 2010. godine, osetiljivost ove aparature je uvećana deset puta, što je mogućila da LIGO „čuje“ 10 puta udaljenije gravitacione talase i da ima pristup 1.000 puta većoj glasnoći svemira.

 

 

Astornomi su već koristili vidljivu svetlost, infracrveno i ultraljubičasto svetlo, radio talase, rendgen i gama zrake u pokušaju razumevanja mehanike zvezda, evolucije galaksija i ekspanzije univerzuma od inicijalnog Velikog praska koji se desio pre 13,8 milijardi godina. Gravitacioni talasi bi mogli da pruže odgovore o životu, ali i smrti zvezda: smrti u sudaru, smrti crnih rupa, smrti u nasilnim zvezdanim katastrofama, itd.

„Sada kada imamo gravitacione talase, imaćemo potpuno novu sliku univerzuma, novu sliku objekata koji ne emituju svetlost, poput tamne materije i crnih rupa“, istakao je Nil Turok sa Perimetarskog instituta teorijske fizike u Vaterluu. „Najuzbudljivije je što ćemo moći da vidimo Veliki prasak. Koristeći elektormagnetne talase ne možemo da vidimo dalje od 400 000 godina nakon Velikog praska. Rani univerzum je bio potpuno neproziran za svetlost, ali nije neproziran za gravitacione talase. Putem gravitacionih talasa ćemo moći da vidimo šta se tačno desilo u inicijalnoj singularnosti. Najneobičnije i najdivnije predviđanje Ajnštajnove teorije je da se sve desilo u jednom trenutku: što se naziva singularnost Velikog praska“.

 

 

Vreme i prostor se mogu posmatrati kao materijal koji se proteže kroz svemir i na čije deformisanje utiču masivna tela poput zvezda, crnih rupa, planeta i drugih kosmičkih objekata. Postavlja se pitanje da li će dalje istrživanje ovog fenomena dovesti do razumevanja kako manipulisati vremenom i prostorom u cilju putovanja kroz vreme. Fizilar Kip Torn, ko-osnivač LIGO opservatorije i dugogodišnji prijatelj Stivena Hokinga i Karla Sagana, veruje da je ovo malo verovatno. „Ne verujem da će nas ovo otkriće približiti putovanju kroz vreme. Voleo bih da može“, navodi Torn.

 

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone