Jezik: evolucija ili degradacija

Focus Trends // 27.09.2015.
url

Sleng je već jako dugo sastavni deo jezika, ali neki tvrde da je jezik sada postao prezasićen slengom i da mladi ljudi sve više gube sposobnost da procene kada je adekvatno da ga koriste. Na primer, Lingvista Paul Kerswill, koji izučava ulični jezik u Londonu, je primetio pojavu jednog sasvim novog dijalekta koji je jedna “multikulturalna” verzija engleskog i kao takav je postao uobičajan govor mladih koji ga koriste u razgovoru sa bilo kim. Mladi sve više gube osećaj prikladnosti – važna veština koja omogućava ljudima da sleng po potrebi uključe i isključe. Treba znati koristiti prikladnu vrstu jezika u različitim kontekstima – biznis žargon na poslovnim sastancima, formalan jezik na ispitima, a sleng na ulici.

Učitelji upozoravaju da sleng može da sabotira pismenost, a jedna škola u Mančesteru je toliko zabrinuta, da je zabranila upotebu slenga u školi. Ipak, takvu zabranu je nemoguće sprovesti. Tony Thorne, ekspert za sleng, ističe da se sleng ne tiče samo komunikacije, već ima snažan društveni, politički i emotivni naboj. Sleng je postao sastavni deo svakodnevnog govora, i to je oduvek bila prirodna ljudska tendencija. Različite grupe do izvesne mere generišu svoj jezik, koji ne služi samo za razmenu informacija, već označava i pripadnost toj određenoj grupi.

Kako navodi profesor Kerswill, umesto zabranjivanja slenga, trebalo bi ga izučavati. Jedan koledž u Londonu je sleng uveo kao nastavni program, omogućavajući studentima da nauče odakle sleng potiče, da ga analiziraju lingvistički i promisle njegovu funkciju, kao i vezu sa identitetom. Obrazovanje igra ključnu ulogu u rezumevanju na koji način različite društvene grupe govore i na koji način se njihov jezik odnosi prema etnicitetu ili klasi kojoj pripadaju.

Takođe, primećeno je da standardi pismenosti i gramatike sve više opadaju, a ovde se su ključni krivci skraćenice i znakovi koji se koriste pri kucanju SMS poruka, e-mail i automatizovani spell-check. Postavlja se pitanje da li će u budućnosti ova modifikovana verzija pisanog jezika pregaziti tradicionalnu gramatiku i pravopis. U skladu sa ovim trendom, satirični hrišćanski online časopis Ship of Fool je raspio konkurs da se deo jedne Šekspirove tragedije ponovo napiše tako da staje u 160 karaktera – što je dužina SMS poruke. Ipak lingvista Dr Joan Beal sumnja bi ovakav način pisanja ikada mogao da se nađe na policama.

Sa druge strane, nove generacije razvijaju i jedan potpuno novi jezik na internetu sastavljen od akronima, koji daleko prevazilazi popularne LOL (laugh out loud), ROFL (rolling on the floor laughing), BRB (be right back), itd. Prema istraživanju Katie Greer, eksperta za bezbednost na internetu, tinejdžeri određene akronime koriste kako bi sakrili određene delove svojih razgovora u strahu da ih roditelji špijuniraju na internetu. Tako sada imamo akronime kao što su IWSN (I want sex now), GNOC (get naked on the camera) ili LMIRL (let’s meet in real life), a to je samo deo liste koju su Kelly Wallace i Katie Greer na osnovu istraživanja sastavile. Ovo sa razlogom zabrinjava roditelje i stručnjake, jer nerazumevanje granica i posledica neadekvatne komunikacije na internetu može dovesti decu u opasne situacije u pravom životu.

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone