JONATHAN BARNBROOK

Grafički dizajner, London

Interview People // 02.03.2016.
barnbrook_03

 

Osnivač si Barnbrook dizajn studija u Londonu. Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Nemam „radni dan“ zapravo. Ne odvajam svoj privatni život od posla, sve se uklapa u kreativnost. Svaki dan odlazim u svoj studio i koristim ga kao mesto na kom razmišljam i ulazim u interakciju sa ljudima. Stvaramo dizajn, radimo privatne stvari, pravimo muziku, pišemo, itd.

 

Bićeš zadužen za vizuelni identitet Oktobarskog salona. Možeš li nam reći više o ovoj saradnji?

Više puta sam sarađivao sa kustosom Dejvidom Eliotom. Pored toga što je jedan od najvećih kustosa savremene umetnosti centralne i istočne Evrope, vizuelno je pismen i veoma upućen u to šta se dešava u savremenom grafičkom dizajnu. Jedan je od najhrabrijih ljudi u toj oblasti. On razume koliko je važno napraviti nešto relevantno i ne-umetničkoj publici, ali i kako biti radikalan. Grafički dizajn je javno lice izložbe, i taj vizuelni jezik mora biti snažan i uzbudljiv.

 

Koja je tvoja vizija za vizuelni identitet Oktobarskog salona? Šta će se promeniti, a šta će ostati isto?

Pokušaću da privučem pažnju svetske javnosti na prateću grafiku Oktobarskog salona, kao i da ispoštujem Beograd i bogatu istoriju koju Oktobarski salon ima. Pokušaću da napravim nešto što je i ljudima koji nisu zainteresovani za umetnost jednostavno da razumeju, ali i da napravim nešto radikalno i savremeno. To nije lako, ali s obzirom na iskustvo na prethodnim izložbama, siguran sam da ćemo u tome uspeti. Ovo je veoma uzbudljiv projekat.

 

Da li si imao priliku da se bolje upoznaš sa umetničkom scenom u Beogradu? 

Oduvek sam bio zainteresovan za centralnu i istočnu Evropu. Putovao sam dosta po Rusiji, Poljskoj, bivšoj Istočnoj Nemačkoj i bivšoj Jugoslaviji.

Beograd sam posetio prvi put ove godine. Veoma mi se dopada i dopadaju mi se ljudi. U Beogradu postoji rastuća umetnička scena, sa mladim umetnicima za koje se nadam da će dobiti više međunarodnog priznanja, ali je potrebno posmatrati je u kontekstu ostatka svetske savremene umetnosti. To je ono što pokušavamo sa ovom izložbom.

 

Print

Rad za Occupy London

 

U tvom radu se često mogu prepoznati tvoji politički stavovi. Koja je odgovornost dizajna danas? Koji je njegov potencijal u menjanju društvene stvarnosti?

To nije jednostavno pitanje, ali dizajn je sastavni deo društva. Dizajn je svugde i koristi se na svakodnevnom nivou da nas informiše, da nam nešto proda, da nam pomogne, da nas zbuni. Mislim da dugo vremena dizajneri  nisu uzimali u obzir šira društvena i politička pitanja u svom radu. Samo ćute i, kako kažu, rade svoj posao. A u stvari i te kako imaju odgovornost.

 

 

Sarađivao si dve godine sa umetnikom Demijanom Herstom na njegovoj Monografiji koja se sada nalazi u MOMA-i među najvažnijim knjigama 20. veka. Kakvo je tvoje iskustvo rada na ovom projektu? Da li te je ovo iskustvo na neki način promenilo kao autora?

Bilo mi je veoma zabavno pre svega. Bilo je sjajno sarađivati sa njim u trenutku kada je bio na vrhuncu. Super smo se zezali i dosta smo izlazili. Ipak sa druge strane, način na koji tržište umetnosti funkcioniše je za mene bio potpuni šok. Stvaranje mita o umetniku kako bi komercijalne galerije mogle da drže visoko svoje cene… Igre moći između galerija, trgovaca umetninama, itd, kako bi umetnik postao poznat… Konzervatizam jer se toliko stvari u umetnosti vrti oko novca… To je nešto što nisam učio na predavanjima iz istorije umetnosti. To je potpuno promenilo moj pogled na svet.

 

 

 

Imao si priliku i da sarađuješ sa Dejvidom Bouvijem na njegova poslednja četiri albuma, kao i na njegovoj izložbi u Muzeju Viktorije i Alberta. Kako je bilo sarađivati sa njim?

Prilika da radim sa Dejvidom Bouvijem je bilo zadovoljstvo i čast. Uvek je bio fin i pun poštovanja. On je jedan od najfinijih ljudi sa kojima sam sarađivao. Sjajan je osećaj da dajete svoj doprinos istoriji muzike. Bouvijeva izdanja su uvek bila značajna, tako da je bio pravi izazov stvoriti nešto novo i provokativno.

 

prozac-011

Prozac font

 

Šta čini tvoju etiku u grafičkom dizajnu, da li postoje poslovi koje nikada ne bi radio, i sa druge koji te poslovi raduju?

Imamo određenu politiku, ali mislim da je nekada veoma teško odlučiti u kom pravcu usmeriti svoju etiku. Novac cirkuliše, neke kompanije pripadaju većim kompanijama, tako da je često teško znati gde leži krajnja odgovornost. Nekada nemamo ni kontrolu nad sponzorima kulturnih događaja. Tako da je etika često bazirana na dobrom ili lošem osećaju povodom nečega. Nije samo pitanje kako kompanije fukncionišu, već šta predstavljaju i zastupaju. Ne sarađujemo sa proizvođačima cigareta ili trendi sportskim ili modnim kompanijama u čijim fabrikama radnici rade u izuzetno teškim, neljudskim uslovima.

 

Na koje si projekte najviše ponosan, i koji najviše reflektuju tvoja lična interesovanja?

Najponosniji sam kada mislim da sam napravio nešto potpuno novo i da sam dao svoj doprinos istoriji grafičkog dizajna. To se događa veoma retko u životu dizajnera. To ne znači da projekti nisu dobri ukoliko nemaju „novo“ rešenje. Često je bolje koristiti proveren i poznat način komunikacije. Ipak, ti momenti su dragoceni. Projekti u kojima sam to uspeo su moji rani fontovi. Izdvojio bih fontove Bastard i Prototype, Monografiju Demijana Hrsta i Bouvijev album „The Next Day“.

 

 

Šta bi savetovao mladim i još nedovoljno afirmisanim dizajnerima?

Da se drže onoga što žele da rade. Mnogo dizajnera napravi kompromise rano i onda shvate da je veoma teško da se vrate tamo gde žele da budu. Takođe, treba da vrlo jasno pokažu za kakvu vrstu projekata žele da budu angažovani, jer većina klijenata nije dovoljno maštovita da zamisli „šta bi sve oni možda želeli da rade“. Treba da pokušaju da na prvom mestu budu građani, a dizajneri na drugom – to znači da u svom radu treba da budu vođeni time šta misle da je bolje za svet.

 

Muzika koju trenutno slušaš

November Növelet. Manje poznat nemački bend koji je sjajan. Takođe, dosta Bouvija, kako bih se prisetio fantastičnih pesama koje je napravio.

 

Film koji bi preporučio

Film je veoma važan za mene. Trenutno gledam dosta Hercogovih filmova. Poslednji je bio Stroszek. Veoma depresivan, prelep, interesantnan i radikalan film.

 

Sajt koji svakodnevno posećuješ

Hmm.. Guardian, jer su najliberalnije novine u Velikoj Britaniji sa dobro napisanim člancima.

 

Osoba koju bi voleo da upoznaš

Nemoguće je ograničiti svoj izbor ukoliko to može da bude i stvarna i izmišljena osoba. Rekao bih da je svaka osoba na svetu jedinstvena i interesantna, tako da nisam posebno zainteresovan da upoznajem poznate samo radi upoznavanja.

 

Šta uvek nosiš sa sobom

Ništa. Ne treba mi imovina, ne skupljam ništa. Moje bogatsvo dolazi od upoznavanja ljudi i sticanja životnih iskustava.

 

Putovanje koje pamtiš

Jutarnja šetnja do studija sa mojom ženom dok se držimo za ruke. Prolazimo Highgate groblje, parkove, stambene blokove, crkve, kancelarije. Svaki dan je dugačiji i svakog dana imamo nove stvari o kojima želimo da pričamo i koje želimo da podelimo.

 

Poruka našim čitaocima i čitateljkama

Želeo bih da ljudi budu pozitivni i podrže Oktobarski Salon koliko god mogu. Ovakvi događaji prave veliku razliku u načinu na koji se jedan grad oseća. To možete da vidite kada se u gradu dešava nešto poput Olimpijade – ceo grad bruji o tome, postoji tiho samopouzdanje. Beograd ima dosta stvari na koje bi trebalo da bude ponosan, i postaje mesto koje treba posmatrati kao međunarodnu umetničku silu, ali i mesto koje treba da posetiti i upoznati. Oktobarski Salon u kom Beograđani učestvuju jedan korak ka tome.

 

www.barnbrook.net

 

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone