Kad sve radiš sam – hibridna zanimanja

Global // 14.03.2016.
photo-1448932223592-d1fc686e76ea

Svi zaposleni u dinamičnim kompanijama i institucijama su se bar jednom osetili kao da ne rade samo svoj posao, za koji su se školovali, usavršavali i borili, već i poslove za koje su zaduženi drugi. Zvuči frustirajuće kada se dešava neplanirano, ali mešovita tj. hibridna zanimanja su možda budućnost sa kojom će se svetska i domaća radna snaga kad-tad morati suočiti. Prema istraživanju koje je objavio američki Univerzitet Bentli, 2016. će biti godina hibridnih zanimanja.

No šta su zapravo hibridna zanimanja? Ovaj pojam označava spoj profesionalnih veština iz dve ili više različitih struka, dakle mešavinu različitih oblasti na pojedinačnom radnom mestu (ne treba brkati sa osobom koja prosto ima dva odvojena zanimanja). Pojava hibridnih profesionalaca je već temeljno dokumentovana u Finskoj, gde je uočeno da se medicinsko osoblje “hibridiziralo” devedesetih time što je, u kontekstu reformi javnog sektora, rado usvojilo pojedine prakse iz knjigovodstva kao deo svog zanimanja. Na prvi pogled izgleda zdravorazumski da radnici treba da znaju i neke osnovne stvari van svoje struke kako bi razumeli poslovnu sredinu, ali ne može se pričati o hibridnom zanimanju ako hibridni radnik ne može da obavlja sve svoje šarolike dužnosti na profesionalnom nivou, te je obrazovanje ili iskustvo iz svake relevantne oblasti neophodno.

Istraživanja u inostranstvu pokazuju da, iako je potražnja za pojedinim kadrovima, kao što su npr. medijski stratezi, u padu, postoji veća potražnja veština u vezi sa medijskim strategijama za kadrove u ljudskim resursima, te iako postoji pad potražnje za specijalistima, ne postoji pad potražnje za onima koji mogu da rade taj posao plus još jedan. I oni koji traže posao na domaćem tržištu rada su se zasigurno susreli sa oglasima za posao u struci, koji zahtevaju veštine koje su pomalo, ili potpuno izvan oblasti za koje su se školovali, te je očito da ideja hibridnih radnika nije strana domaćim poslodavcima.

Iako su teoretske mogućnosti za hibridna zanimanja ograničene samo ljudskom kreativnošću, čini se da je najveća potražnja za “hibridima” u domenu novih tehnologija. Priroda biznisa danas, posebno u popularnom IT sektoru, takva je da se informacione tehnologije, analiza podataka, odnosi s javnošću, marketing, prodaja, psihologija korisnika, analiza tržišta, audio/video/veb produkcija i razne druge oblasti mešaju kako bi se stvorio dobar proizvod. Otud je naizgled najveća potražnja za hibridnim kadrom baš u ovom sektoru, dok se može očekivati da će neki tradicionaliji pozivi bar još neko vreme ostati “čisti.”

O ovom fenomenu se u domaćoj javnosti ipak ne raspravlja previše, ali prećutno se podrazumeva da on postoji. Kompanije traže matematičke stručnjake koji se razumeju u prodaju, informacione analitičare koji se bave i odnosima s javnošću, lingviste za customer service, ilustratore koji znaju i da animiraju, novinare koji su i producenti i sl. Kritičari hibridnih zanimanja bi rekli da se stručnost kadrova kompromituje kada se u jednoj ličnosti spajaju oprečno različite oblasti kao što su npr. medicina i menadžment, ali ostaje jasno da će poslodavci, štedeći, uvek radije zapošljavati manji broj radnika ako oni mogu da obave posao inače namenjen grupi. Ostaje otvoreno i pitanje obrazovanja za hibridna zanimanja, jer temeljnih hibridnih programa pretežno nema na ovim prostorima. Ipak, o hibridnim zanimanjima treba razmišljati, ako ne zbog unapređenja i očuvanja sopstvene karijere, onda bar da biste bolje razumeli sledećeg taksistu koji vam ponudi besplatan pravni savet.

Autor: Rastko Simić, bentley.edu

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone