KAKO JE KJU KLUKS KLAN GRADIO UTICAJ KROZ FILMOVE

Focus // 26.02.2016.
Annex - Bogart, Humphrey (Black Legion)_NRFPT_01

 

Davanjem prostora ekstremnim izjavama i stanovištima javnih ličnosti, mediji daju platformu za sticanje moći radiklanih pokreta. Život u modernom svetu koji visoko vrednuje političku korektnost, čini istoriju i metode Kju Kluks Klana ideološki i hronološki udaljenim. Ipak, ne tako davnih dvadesetih godina 20. veka, Kju Kluks Klan brojao preko pet miliona članova i imao jak i svestran, savremenim jezikom rečeno, lobi.

Uspeh kontroverznog rasističkog filma „The Birth of a Nation“ otvorio je 1915. godine put delovanju na polju marketinga Kju Kluks Klana. Preko uređivanja nekoliko nedeljnih magazina, filmske, radio i pozorišne produkcije pa do sponzorisanja košarkaškog koledž tima i kluba uspešnih žena, KKK je mnogo novca i truda ulagao u promociju.

Modernim marketing veštinama pridobijanja članova zajednice, početkom dvadesetih premijerno su prikazana dva filma čiju produkciju potpisuje filmski studio Klana, „The Toll of Justice“ i „The Traitor Within“. Uz osnivanje filmskog studija, Klan je imao u svom posedu i manju mrežu bioskopa kako bi osigurali lanac distribucije.

Publika koja je želela da prisustvuje „Kool, Kozy, and Klean“ filmskim događajima, dolazila je na projekcije na otvorenom, u crkve, škole i festivale kako bi gledali „filmove koji svaki čistokrvni Amerikanac treba da vidi“. Projekcije su bile sastavni deo ceremonije koja je okruživala zlosutne KKK marševe.

Organizacija je svoju kinematografiju videla kao odgovor na zatrovanost nacije lošim filmovima, ali nisu propuštali da kritikuju najveće filmske studije zbog cionizma i propagiranja seksualnih sloboda. Zahvaljujući neumornom agitovanju protiv filma u kome Čarli Čaplin tumači lik zatvorenika koji se predstavlja kao ministar, „The Pilgrim“ je cenzurisan širom SAD-a.

Iako je novi ambiciozni vrh organizacije doveo KKK na vrhunac moći i uticaja dvadesetih godina, već početkom četvrte dekade uzajamnim delovanjem društvenih promena i novog talasa filmova o socijalnim problemima radničke klase, KKK postaje marginalizovani pokret. U poslednjem očajničkom pokušaju, tuže Warner Bros zbog filma sa Hemfri Bogartom tražeći 100.000 dolara za nanetu štetu, prepoznajući svoje pripadnike u „crnim legionarima“.

Primer male grupe iz Atlante formirane pre gotovo jednog veka trebalo bi da nas opominje kako je (zlo)upotreba kanala komunikacije, čak davno pre interneta, stvorila jednu od najmoćnijih političkih i društvenih organizacija u SAD-u. U vreme neverovatne medijske raznovrsnosti, opasnost od zloupotrebe, čini se, nikad nije bila veća.

 

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone