KOLIKO IMA NAUKE U FILMU “MARSOVAC”

Innovation Science // 13.10.2015.
martian-gallery3-gallery-image

 

Novi film Ridlija Skota Marsovac koji je pre dve nedelje premijerno prikazan u Beogradu, prati astronauta Marka Vatnija koji je ostavljen potpuno sam na hladnoj, mrtvoj i negostoljubivoj planeti bez dovoljno hrane za život i bez načina da se vrati kući. U situaciji u kojoj se Vatni našao, većina nas bi odmah odustala od života. Ipak Vatni uspeva da se sabere, ostane miran i preživi zahvaljujući svojoj snalažljivosti.

Mashable je razgovarao sa naučnicima i inženjerima iz NASA-e o naučnoj utemeljenosti ovog filma. Kako ističe inženjer Brian Murheid, snalažljivost Marka Vatnija je karakteristika koju prepoznaje kod većine svojih kolega astronauta. Kada se susretnu sa neobičnim problemom ili se nađu u situaciji koja je opasna po život, većina njih neće paničiti već će pronaći pametno rešenje sa onim što im je na raspolaganju.

Neki delovi filma su daleko manje realni. Prašnjave oluje na Marsu su prikazane kao uragani, dok one u stvarnosti više nalikuju na povetarac: kako je atmosferski pritisak na Marsu mnogo niži nego na Zemlji, vetrovi mogu da dostignu maksimalnu brzinu od 90km/h. Gravitacija na Marsu je mnogo slabija nego na Zemlji, zbog čega astronauti ne bi mogli da hodaju po Marsu kao Mark Vatni, već bi poskakivali. I naravno – svemirski brod koji posada koristi je i dalje u domenu naučne fantastike.

Iako Vatnijeva farma krompira na Marsu deluje neverovatno, ovo ima naučno utemeljenje. Iako naučnici ističu da bi bilo jako teško obezbediti dovoljno sunčeve energije za krompir koji Vatni uzgaja u svom habitatu, sama mogućnost uzgoja biljaka u svemiru je bazirana na tehnologijama koje NASA trenutno razvija. Ne samo da bi ove održive svemirske farme mogle astronautima da obezbede hranu, već bi uzgajanje biljaka moglo da ima pozitivan psihološki efekat na astronaute koji su daleko od kuće.

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone