MEHANIZMI (NE)MOĆI EKOLOŠKOG SAMITA U PARIZU

Focus // 30.11.2015.
climate_posts_1

 

Na ekološkom samitu u Parizu 160 najviših predstavnika država pokušaće da donese pravno obavezujuće odluke kako bi se prevazišli problemi koji su doveli do neuspeha sporazuma iz Kjota i ograničio rast zagrevanja planete za dva stepena celzijusa.

Ključni izazovi samita u Parizu nisu se bitno izmenili od Kjota. Brigama zbog ekonomskog zaostajanja malih i velikih zemalja, pravne prirode odluka koje će biti donete i sankcijama za njihovo nepoštovanje, dodato je razmatranje posledica ekoloških promena koje će najteže pogoditi nerazvijene i zemlje u razvoju, kao i raspodela sredstava novoosnovanog fonda “Green Climate Fond”.

“Green Climate Fond“ formiran je kao prva mera smanjenja emisije štetnih gasova koji su glavni uzrok globalnog zagrevanja. Sredstva iz Fonda koristiće se za uvođenje zelenih tehnologija u nerazvijenim i zemljama u razvoju koje su, istovremeno, najviše pogođene posledicama globalnog zagrevanja. Fokus Fonda biće porodice koje se tradicionalno bave poljoprivredom na malim parcelama i koje su u najvećem riziku od globalnih promena. Milijardu i po dolara, prema rečima Bil Gejtsa čija fondacija učestvuje u radu i istraživanju Fonda, trebalo bi da pomogne prilagođavanje poljoprivrednika na promenjene ekološke uslove.

Najveći emiter štetnih gasova biće najveći ulagač u „Green Climate Fond“. Sjedinjene Američke Države su u budžetu za 2016. godinu obezbedile 3 milijarde dolara namenjenih za „Green Climate Fond“. Darežljivo obećanje predsednika Obame tek mora da dobije potvrdu Kongresa u kome dominira suparnička partija Republikanaca. Tradicionalni zastupnici interesa velikih industrijalaca, oštro najavljuju blokadu budžeta. Mnogi republikanski predstavnici odbijaju da veruju u sumorne prognoze o povećanju temperature i ekološkim posledicama, već iza svega vide otkaze za američke radnike i skuplju struju iz alternativnih izvora za sve i ne žele da politiku SAD-a kroje birokrate iz Ujedinjenih Nacija.

Za nerazvijene i zemlje u razvoju brige ne prestaju formiranjem Fonda. „Brinemo da će i porast od jedan i po stepen biti katastrofalan“, izjavio je angolski predstavnik za BBC pre samita. Sporazum u Kjotu najveći deo sredstava usmeravao je na istraživanja o smanjenju emisije štetnih gasova dok su nerazvijene zemlje dobijale vrlo mali deo sredstava za prilagođavanje ekološkim promenama. Ubrzan razvoj i energične ekološke mere teško će uskladiti zemlje u razvoju poput Indije koja ima ogromne potrebe za izvorima energije. Opšti stav ovih zemalja je da bi najveći zagađivači trebalo da zauzdaju svoje industrije.

Znakova koji najavljuju pozitivne ishode ipak ima. „Green Climate Fond“ trebalo bi da dostigne obim sredstava od čak 100 milijardi dolara, brojni zvaničnici velikih država zalažu se za donošenje pravno obavezujućih odluka u Parizu, a saradnja najvećih industrijskih sila SAD-a i Kine, koje su „zakopale“ razgovore u Kopenhagenu 2009. godine, obećava konkretne pomake.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone