Biznis iz ženskog ugla – Mila Litvinjenko

Interview People // 01.04.2016.
Mila Litvinjenko

Vlasnica poznate domaće kozmetičke kuće „Aura“ govori  o tome kako je jedno putovanje u inostranstvo postalo životni put u preduzetništvo, kako izgleda biti uspešna u biznisu u Srbiji iz ženskog ugla  i kako spojiti kreativnost i biznis.

 

Po obrazovanju ste filolog. Diplomirali ste francuski jezik a završili ste i muzičku školu. Kako ste došli do kozmetike i preduzetništva?

Išla sam na sajam kozmetike u Bolonju kao prevodilac jednoj domaćoj firmi. Kada sam završila s poslom, ostala sam u jednoj velikoj hali sa mašinama i ambalažom za kozmetiku iz koje sam izašla sa katalozima i uzorcima. Kada sam se vratila u Beograd, počela sam da razmišljam o tom poslu, iako sam o kozmetici znala samo osnovne stvari, kao i sve žene. Tada se čak nisam ni šminkala. Zatim sam obišla nekoliko parfimerija, to je bilo vreme državnih firmi, i videla da niko ne vodi računa ni o dizajnu niti o trendovima. Shvatila sam da ima slobodnog prostora. Zatim smo napravili istraživanje tržišta i na osnovu toga smo napravili prvu porudžbinu. Od boravka na sajmu do tog trenutka je prošlo nešto više od godinu dana, s tim što je sve bilo u strogoj tajnosti. Zvuči kao neka bajka ali zaista je tako bilo.

Kako ste „kliknuli“ baš na kozmetiku između raznih kreativnih polja za koja ste se interesovali?

To se dogodilo nakon povratka iz Bolonje, kada sam uporedila kataloge i uzorke koje sam donela sa onime što sam nalazila u našim parfimerijama. Tu sam mogla da ispoljim svoju kreativnost i višak energije. Ovo je izuzetno kreativan posao i ima me u svakom njegovom delu.

Aura Bilbord New

Kreativnost je, dakle, bila tu pre preduzetničke inicijative. Koliko su inspiracija i kreativnost važni za biznis? Ili je biznis plan važniji?

Biznis plan su suvoparne brojke pre kojih dolaze ideja i kreativnost. Dakle, ideja je šta biste voleli da uradite i da li je to izvodljivo. Kada se dođe do biznis plana, tu proveravate da li to što ste osmislili može da se realizuje. Taj deo nije kreativan ali je sastavni deo posla.

Sa kojim izazovima ste se susretali na putu uspeha kao poslovna žena?

Ja se nisam susretala sa bilo kakvom diskriminacijom ili neprijatnostima kao žena-preduzetnik, nisam nikakvo „čudo“ jer je to na Zapadu potpuno normalno. Ljudi su se više čudili što dolazim iz jedne male zemlje kao što je Srbija. Bilo je, i još uvek ima, teških trenutaka. Sve o poslu, trgovini i finansijama sam učila od početka.  Ja jesam jaka kao muškarac i volim tu svoju crtu, ali se trudim da pristupam poslu sa podjednako emocija i razuma jer se u poslu dosta vodim emocijama. Vremenom sam sa svojim timom počela da posmatram probleme kao izazove i da se zajednički dogovaramo kako ćemo ih prevazići i rešiti.

1

Da li ste u životu dobili važne savete ili pomoć drugih poslovnih žena?

Prvi put se to dogodilo tek 18 godina posle mog početka. U firmama sa kojima sarađujem, uglavnom su muškarci ti koji donose odluke. Prvu podršku od žene sam dobila od Ljiljane Karaklajić, vlasnice i direktorke D Expressa, koja je sa mnom podelila veoma korisno iskustvo i znanje o elektronskoj prodaji. Zatim, tu je uvek bila direktorka lanca drogerija „Lilly“ sa kojom radimo od njihovog početka. Konačno, pre nekoliko godina sam dobila dragocenu konsultantsku pomoć od supruge bivešg direktora Telenora u Srbiji koja mi je pružila konsalting usluge preko svoje firme. Uz savetovanje, dragoceno je bilo i ukrštanje globalnih i domaćih iskustava.

Kakav je Vaš poslovni stil?

Ja nisam poslovna žena koja je 24 sata dnevno u poslu i obavezama. Ako završim s poslom u 2 ili 3, onda se bavim nekim drugim stvarima koje me interesuju. Dakle, nisam freak, ne družim se s ljudima iz ovog posla da ne bih neprestano razgovarala o poslu ili šta neko drugi radi. Kada se završi posao, prija mi samoća i tada se okrećem knjigama. Knjige me opuštaju i tada više ne želim da pričam o poslu.

Vaše neposredno poslovno okruženje čine gotovo isključivo žene.

U početku je bilo tako. U međuvremenu se taj odnos promenio i sada iznosi oko 60:40 u korist žena. Ali nismo svesno išli za time već je to nametnula sama priroda posla. U našoj distributivnoj mreži muškarci su prodavci i oni su u tome najbolji. Zatim ih ima u razvoju i u službi kvaliteta. Samo sam insistirala da, kada su muškarci u pitanju, da budu oženjeni i porodični ljudi kako bi bili odgovorniji. Smatram da su žene upornije i da su u stanju da se duže zadrže na jednom mestu; dok ne reše jedan problem neće se pomeriti; muškarci, naprotiv, više vole da budu u pokretu. Ali niko u „Auri“ nema problem s time što sam ja direktor.

Kada bi Vas mlada žena na početku karijere upitala za savet, šta biste joj rekli?

Odmah bih joj napomenula da u sebi mora da promeni odnos razuma emocija i da to promeni barem na pola-pola. Rekla bih joj da bude što odlučnija i to od samog početka i da, kada jednom donese odluku, da se više ne vraća. U početku sam i sama pravila ovu grešku stalno razmišljajući jesam li nešto dobro uradila. Ne bih joj ništa prećutala niti bih je odgovorila. Ja se s radošću sećam svojih početaka i iskustava. Ne može sve odmah: što je brzo, to je i kuso. I, naravno, rekla bih joj da prevaziđe stid, mada to dolazi samo po sebi sa iskustvom i samopouzdanjem.

Šta je Vaše merilo uspeha? Da li ste morali nešto da žrtvujete zbog uspeha?

Moji kriterijumi uspeha su untrašnji, više nego materijalni. Najveći kapital koji sam stekla su ljudi koje sam upoznala, zemlje koje sam obišla, običaji koje sam videla. Nije istina da je nemoguće postići ravnotežu u raznim sferama života. Samo je potrebno voditi računa da ništa ne prevagne, da ne bude predugo suviše gore ili suviše dole na listi prioriteta. Svoj posao ne vidim kao žrtvu. On mi je pružio toliko toga.

Šta Vam još predstavlja izazov? Šta od planova još niste ostvarili?

Ideje mi se javljaju stalno. Ali naučila sam da ne može sve od jednom i da sve ima svoje vreme. Volela bih da završim medicinski fakultet zbog sebe jer mi je to davnašnja želja.Ispunjavaju me razgovori i rad sa mladim ljudima i uloga da im se pokaže postojanje nekih boljih društvenih vrednosti od onih koje im serviraju mediji. Možda je to moja pedagoška crta ali svidelo mi se da razgovaram sa studentima FEFE i Ekonomskog fakulteta i da im prenesem svoja znanja i iskustva.

2

Knjiga koju biste preporučili

Zbog vremena i okolnosti u kojima živimo, već dugo godina se često vratim Dragoslavu Mihajloviću i romanu „Kad su cvetale tikve“. Meša Selimović i „Derviš i smrt“ su uvek pored mene. Citatima iz „Malog princa“ se vraćam svakih deset godina.

Muzika koju trenutno slušate

Muzika zavisi od mog trenutnog raspoloženja i okruženja. Klasicna muzika, pop i rok muzika moje mladosti; jazz i tišina

Film koji ste nedavno pogledali

“Under the Tuscany sun”. Iako je snimljen pre nekoliko godina, pogledala sam ga tek sada.

Sajt koji svakodnevno posećujete

Takvu vrstu rutine nemam. Nikada ne znam gde će me radoznalost i interesovanja povesti.

Putovanje koje pamtite

Indija

Omiljeni doručak i mesto za doručak

Retko doručkujem ali trudim se da promenim tu lošu naviku. U Italiji ne propuštam kapućino i brioš.

Poruka našim čitaocima i čitateljkama

Carpe diem!

 

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone