Misterije i potencijal crvene planete

Focus Innovation Science // 30.09.2015.
Mars_mission-1024x701

NASA je prošle nedelje objavila dokaze o tome da je na Marsu pre 3,5 milijardi godina postojao okean veličine Atlantika. U istraživanju koje je objavljeno u magazine “Science”, na Marsu je nekada bilo toliko vode da je cela planeta mogla da bude prekrivena njome, i to na visini od 137 metara. Spekulacije o izgubljenom okeanu na Marsu potiču još iz 19. veka, kada su astronomi uočili kanale nepoznatog porekla, za koje se kasnije ispostavilo da su optička iluzija. Mariner 9 je 1971. godine ušavši u Marsovu orbitu uočio karakteristike na njegovoj površini koje je mogla da formira samo erozija vode. Od tada je prikupljen veliki broj dokaza o vodi i njenim procesima na površini Marsa, zaključno sa nalazima koje je obezbedio Curiosity koji ukazuju da u mineralima na Marsu ima tragova vode.

Analizirajući njenu atmosferu, istraživači su zaključii da je crvena planeta izgubila 87 odsto svoje vode u svemiru. Ispitane su dve različite vrste vode u atmosferi Marsa, i ustanovljeno je da se jedna od njih sastoji od dva atoma vodonika i jednog kiseonika, odnosno da se radi o običnoj vodi “H20″. Druga vrsta vode u sebi umesto vodonika sadrži izotop teškog vodonika (deuterij), odnosno radi se o poluteškoj vodi HDO. Đeronimo Vilaneueva, iz NASA-inog Centra za svemirske letove, izjavio je da kada se uporedi voda iz atmosfere Crvene planete i sastojci njenog tla može da se pretpostavi da je na Marsu nekada bila velika količina vode. Vilaneueva je kazao da su izračunali procenat HDO-a i H20-a u atmosferi Marsa, na osnovu kojih su takođe ustanovljene promene na planeti kao i količina vode koju je planeta do danas izgubila.

Ovi dokazi o davnom okeanu i spekulacije o tome šta je sve ovu planetu tada nastanjivalo, stižu nam u trenutku kada nam ona deluje bliže nego ikada. Mars One, privatna organizacija koja planira da pronađe i obuči grupu astronauta koje će poslati na put ka Marsu u jednom pravcu, suzila je izbor na potencijalnih 100 kandidata. Kandidati dolaze iz celog sveta: 39 iz dve Amerike, 31 iz Evrope, 16 iz Azije, sedam iz Afrike i 7 iz Okeanije. Svako od njih je spreman da živi, radi i umre na Marsu kao deo male ekspedicije na inače mrtvoj planeti. Ipak postoje brojne spekulacije i nedoumice povodom ove misije.

Brent Sherwood, svemirski arhitekta i avio-inženjer koji je poslednjih 25 godina radio na planovima orbitalnih gradova i svemirskih naselja, predviđa da je pitanje vremena kada će put u svemir postati standardna ponuda turističkih agencija. Kakako Sherman navodi, do sada se planiranje svemirskih naselja svodilo na rešavanje najosnovnijih potreba i problema koji se tiču potrebnih istraživanja, opreme koja bi se nosila, i šta bi bio najjeftiniji oblik prevoza. Sa povećanjem svemirskih putovanja treba raditi i na unapređenju fizičkog okruženja i njegovim psihološkim efektima.

Najveći izazov u planiranju svemirskih naselja je bio problem transporta materijala, s obzirom da prečnik otvora na raketi i njen kapacitet uslovljava šta je ono što odlazi u svemir. Zato se ide ka razvijanju laganih materijala i modela, a trenutni fokus je na strukturama na naduvavanje koje bi mogle da se cele spakuju u raketu, poput Bigelow Expandable Activity Module projekta.

Robert Zubrin, predsednik Mars Society, smatra da ćemo imati svu potrebnu tehnologiju za prvu misiju na Mars mnogo ranije nego što očekujemo. Njegova vizija je svet sa staklenim baštama na naduvavanje inicijalno prenesene sa Zemlje, ali kasnije pravljene na Marsu pomoću materijala koji se tamo mogu pronaći. GuillermoTrotti, osnivač Sasakawa Internacionalnog Centra za Svemirsku Arhitekturu, je veoma optimističan po pitanju života na Marsu, tvrdeći da će istraživanje svemira biti najveća svetska industrija u narednih 100 godina, kao i najveći izazov za svemirske arhitekte. Pored tehničkih izazova, pitanje je na koji način stvoriti sredinu u kojoj se može srećno živeti godinama na drugoj planeti u zatvorenom prostoru sa istim ljudima .

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone