NIKOLA MILOVIĆ

Menadžer marketinga i prodaje hotela Square Nine i autor bloga “Miles to Walk”, Beograd

Interview People // 12.11.2015.
12232781_10207910911027977_3200128148610794507_o

 

Kako počinješ dan, na koji način se suočavaš sa izazovima?

Muzikom, pogledom kroz prozor da vidim koji filter je priroda odlučila da nam podari tog jutra i naravno kafom, ritualom koji me prati u svim kasnijim fazama dana. Izazove rešavam osmehom, retki su trenutci kada neko uspe isti da mi oduzme, to je moj odbrambeni mehanizam i odgovor na sve. Optimista sam po opredeljenju, najveći broj dana u godini.

 

Nedavno si pokrenuo blog “Miles To Walk”. Kako si odlučio da se upustiš u jedan takav projekat i zbog čega si baš odabrao blog kao kanal komunikacije i ličnog izraza?

Volim fotografiju, volim prirodu, volim da posmatram ljude i analiziram svet oko sebe. Sociolog u meni ne miruje nikad, a komunikolog traži izraz na koji način da ispričam priču. Odlučio sam da svoju priču pričam slikama. Volim da beležim sve bitne momente u mom životu – nekako zaustavljeni na momenat na fotografiji, dobijaju novu realnost za sebe. Savremena tehnologija nam je omogućila da budemo u prilici da i naizgled nebitne događaje, situacije, detalje, momente zabeležimo i od njih napravimo nešto čudesno. Zalazak sunca nad gradom, jesen u gradskom parku, nečiji osmeh, savršeno izmaštan izlog, pečeni kesten ili jutro na reci, nekako svi ti trenuci postaju zvezde naših života, nekad se pitam da li smo to primećivali i ranije, bez želje da ovekovečimo i podelimo sa svetom svet oko nas.

Sumirajući te utiske uglavnom na timeline-u Facebook profila, povratna informacija ljudi sa kojima sam povezan me je usmeravala da se mora naći kanal na kome ću predstaviti i na neki način sačuvati od zaborava sva ta tumaranja ulicama grada, prijatne večeri ili trenuci opuštanja u vikendu. Uz vetar u leđa par bitnih osoba koje su prepoznale da je u pitanju nešto lepo i korisno, taj kanal je rezultirao jedinom mogućom formom – a to je blog. Upravo je to ideja, da napravim virtulenu izložbu u kojoj će posetioci šetati iz sobe u sobu kao u pravoj galeriji. Samo što na vratima soba sa postavkom piše tradicija, kulturno nasleđe, šetnja beogradskim ulicama, stari zanati, vikend beg u prirodu, životni stil i slična tematika koja mi okupira misli i život.

 

 Diptix

 

U moru modnih blogova, tvoj se izdvaja po tematici koja se bavi putovanjima sa iskrenim ličnim pečatom. Kome je tvoj blog namenjen, kako zamišljaš svog čitaoca?

Hvala što to primećuješ. Upravo tako, shvatio sam da ne postoji kod nas, ili bar ja ne znam za isti (a smatram da sam vrlo obavešten o ovoj tematici), blog koji kreira muškarac koji u fokusu nema modu i sugestiju dnevnog outfita, već koji pokušava da sublimira sve što je lepo što nas okužuje, moderno upakovana tradicija, estetika koja se ogleda u predivnim zapostavljenim fasadama, živopisnim trenucima retkih nekomercijalizovanih gradskih oaza, autentičhih izraza, pojedinaca, situacija, lokacija… Imamo dosta toga što bivstvuje paralelno sa mainstream tendencijama, odoleva zubu vremena, bori se za svoje mesto u borbi teške kategorije, ali ima ih, ima nas koji još verujemo da je lepota u oku posmatrača. U zavisnosti od toga u kom smeru pomerimo fokus, na taj način bojimo dan, stvaramo uspomene, težimo novom boljem sutra, da to je taj optimista.

Moj idealno zamišljen pratilac je svaki čovek, bez obzira na pol koji traži drugačiji način da ispuni svoje vreme. Svesni smo da je ono dragoceno – svaki trenutak koji odvojimo da se posvetimo sebi treba veličati i u svakom moramo uživati, ja želim da im dam preporuku na koji način, kojim sredstvima da sebi omoguće upravo to. U koju ulicu da skrenu da spoznaju nešto potpuno magično, na koji izlet da pobegnu da iznova povrate balans i energiju za nedelju pred nama, sa kojom osobom da podele reč, dve da saznaju nešto o suštini života. Ima nas, ne znam koliko ću uspeti u tome, ali trudim se sigurnim laganim koracima.

 

11242336_10207910910187956_2363099006503987553_o

 

Iz tvojih postova se stiče utisak da si hedonista i da u zauzetom rasporedu uvek nalaziš vremena za pronalaženje lepote u svetu koji te okružuje. Odakle dobijaš inspiraciju da posle zahtevnog dana otkrivaš nove kutke?

Volim da uživam u sitnim stvarima, šoljica dobre kafe, domaće slatko, dobar materijal pod rukama, nešto autentično… Moram priznati da nije uvek lako naći nešto jedinstveno, a opet krajnje jednostavno. Upravo zato služe moje šetnje do posla, posle posla, namerno propušten autobus ili ostavljena kola na parkingu kako bi se iz prve ruke osetio gradski asfalt, kako bi se zalutalo u gradski kutak koji ne oglašava svoje usluge, kako bi se upoznala osoba vredna pažnje. Za to je zaista potrebno odvojiti trenutak, ali ako shvatite da na taj način gradite sebe iskustvom, uvek se nađe vreme za sve, vreme za druge, vreme za sebe.

Volim da sebi zadam zadatak da pronađem što više natpisa radnji i lokala na ćirilici, da pronađem simbole jeseni u svemu kuda prolazim, to mi je dosta interesantno i na taj način punim baterije.

 

 Diptix

 

Koje bi zanimljive priče i momente izdvojio sa svojih brojnih putovanja i tokom obilaženja skrivenih kutaka grada?

Uvek mi u sećanju ostane osoba, neka razmenjena dobra energija, iskustvo iz prve ruke ili dobra ideja. Priča devojke Sanje Knežević u etno selu Latkovac, koji s pravom nosi ime Slatkovac, koja je život u Beogradu zamenila projektom renoviranja 200 godina starog imanja svoga dede. Način na koji ona ulaže ljubav svakog dana, na koji način vas dočeka sa kafom posluženom na ležaljkama u parku, svežom pastrmkom koju pred vama priprema njen otac, turom po svim delovima imanja i pričama koje kriju kuće na istom, domaće palačinke koje vam pripremi njena majka i klaker, piće naših roditelja za srećan put – to su momenti koji vas zauvek promene, nateraju na razmišljanje ili barem na pomeranje težišta na ono što je u životu zaista bitno, a to je sam život, vrlo je sve jednostavno samo što nekad tražeći više ne pronalazimo lepotu u postojećem.

 

 Diptix

 

Tvoja putovanja po Srbiji predstavljaš fenomenalnim fotografijama i zalažeš se za istraživanje lepote naše zemlje. U kojoj meri ovakvi projekti mogu da pomognu razvoj lokalnog turizma?

To mi je cilj, da pokažem sve što nam je dohvat ruke. Nečega se sramimo, krijemo se u želji da se prikažemo u boljem svetlu, a upravo je suština to, vratiti se iskonskom, našem, samo ga ulickati da bude prijemčivo za novog potrošača. Čest mi je utisak da u unutrašnjosti Srbiji, domaćini, vlasnici lokala, restorana trče za nekom prevelikom željom da budu moderni, da budu ono što oni smatraju gradskim stilom, svetom. Koliko puta poželim običnu tursku kafu, ratluk, parče domaćeg kolača (bez šlaga), naseckanog povrća (bez čaše za kup i voćne salate) ili parče lubenice na 40 C u letnjem periodu, a dobijem negativni odgovor da nemaju domaće voće, ali imaju espresso, cheese cake i stolice sa satenskim presvlakama i mašnama u boji. Zaista mislim da je recept tako jednostavan, to potvrđuje moje konstantno mimoilaženje sa strancima, retko kada srećem mlade ljude iz grada na nekom vodopadu, salašu, manastiru ili etno selu. Ali uredno srećem porodice stranaca na skoro svakom tom koraku, to dosta govori o nama, o tome u čemu je problem i na koji način isti može biti rešen.

 

Posvećuješ dosta pažnje stilu i modnim dodacim i te elemente brižljivo uklapaš u estetiku bloga. Ko su tvoji estetski uzori?

Estetika je ključna za sve čime se bavim u životu. Estetika je motor pokretač svega i upravo je ona ta koje me natera da zastanem i osvrnem se, zabeležim. Mislim da se stil gradi, za tom tananom niti koja odvaja stil u smislu kvaliteta, kontinuiteta i istrajnosti se traga, on se gradi ceo život. On predstavlja prožetost svih uticaja. Ne mogu se odlučiti za uzora, nekako ne ide da sa 36 imam idole, ali isprepletanost svega što sam u životu iskusio, doživeo, svih osoba koje sam upoznao, sa kojima sam radio, filmova koje sam gledao, zemlje u kojoj sam odrastao, muzike koja me je oblikovala, sve je to zajedno sklop koji se reflektuje na moje poimanje stila.

Ako moram da se opredelim, opredelio bih se za generaciju moje bake, koju srećem kad vikendom idem na posao, oni i dalje imaju besprekorno ispeglane pantalone, uštirkane košulje, savršene kapute, crveni karmin, ešarpe, šešire i kravate, i obavezno se drže pod ruku. To je za mene stil, da nakon svega što su prošli u životu, odsustva svih vrednosti i opštoj besparici, oni su i dalje gospoda, i dalje imaju dostojanstvo koje im niko ne može oduzeti i koje se u generacijama nakon njih vrlo retko sreće.

 

 12191206_10207910910907974_6266017330184831386_o

 

Da li misliš da je za blog na samom početku bolje imati biznis plan ili krenuti ceo projekat srcem i razvijati plan usput? Kako pozicionirati blog i izdvojiti ga u moru online sadržaja?

Kada u nešto krenete srcem, neizdrživom željom da iz sebe izbacite kreativnu energiju koja u vama čuči i želi da iskoči, pokaže se svetu, jednom kad na taj put kročite, nema nazad. U tom trenutku se ne razmišlja ni o čemu drugom nego o zadovoljenju te iskonske potrebe. Onog trenutka kad shvatite da postoji povratna informacija na vaš rad, kada ljudi prepoznaju da je sadržaj koji ste kreirali koristan, vaša želja prerasta u ideju da proširite krug osoba do kojih će vaša poruka stići. U ovoj fazi blog je na početku, i dalje mi je tendencija da sigurnim korakom, polako, studiozno bez prevelikih epohalnih momenata širim svoju ideju, ali lagao bih ako ne bih priznao da je primesa bizis plana upravo nešto što kao neminovnost izranja iz svega gore navedenog. Vreme je da se nešto učini na tu temu, imajući samo jedno na pameti, non stop se podsećati zašto si nešto počeo da radiš. Mislim da ljudi na tom putu često to zaborave, uticaji ih odvedu u drugom pravcu i na taj način se utapaš u more istog sadržaja, postaješ dosadan i očekivan, postaješ kao svi.

Upravo to što moj blog koristi samo fotografije uz par rečenica opisa destinacije ili utiska govori o mojoj želji da ne budem pretenciozan, da ne definišem i raspredam o savremenim temama i problemima. Ljudima je dosta loše pisane reči, senzacionalizma, upravo najviše i reaguju na tako jednostavne stvari koje fotografišem, podsete ih na detinjstvo, na neki lep trenutak u životu. Pokušaću da ostanem na tom putu.

 

Kao mladi profesionalac u menadžmentu i marketingu, koji kanal komunikacije vidiš kao dominantan u budućnosti? Za koji misliš da ima najveći neiskorišćeni potencijal?

Nadovezaću se na prethodno pitanje. Znam da je tendencija u video oglašavanju, da će se ovaj vid plasmana proizvoda i reklamne poruke sve više koristiti. Moje mišljenje je da Instagram u ovom trenutku predstavlja ne baš neiskorišćenu, ali netaknutu oazu neopterećujućih, estetski prijemčimih sadržaja, očiščenih od svih pokušaja da se zagadi sredina nekom lošom energijom, reči, uvredom, lošim naslovima u stilu „Nećete verovati…ako kliknete na ovaj link videćete šta je rekla…“ i slični pritisci koji nam zagađuju dobar komunikacijski tok. Instagram, dobra fotografija, zabeležen trenutak, lep predeo, pita od jabuka, dobro uklopljena stilski kombinacija, filter, bez filtera, za sada je to jedini kanal koji se nije do te mere iskompromitovao. Ali ovo izjavljujem sa rezervom jer skorašnja pojava mogućnosti sponzorisanih postova, koliko je dobra, toliko preti da uruši ovu jednostavnost, emocionalnu čistotu, videćemo šta će se desiti, u tome je čar online sveta, upravo ga živimo, nemamo recept za budućnost i ne možemo da planiramo, zato je i virtulena vožnja interesantna, samo treba dobro biti vezan u sedištu kako ne bismo u krivini ili na prvoj stanici izgubili kontrolu.

 

 

Koje svetske destinacije planiraš da istražiš u svojoj putopisnoj agendi, a koje domaće kutke preporučuješ za vikend avanturu?

Mislim da je greška čekati savršen trenutak, dovoljno novca, godišnji odmor kako bi se putovalo. Da, želim da idem u Toskanu, Portugal ili Provansu, ali dok se uslovi ne poklope, sasvim je OK otići u Vinariju Šapat u Novom Slankamenu, otkriti Taru i potpuno netaknutu divlju prirodu planine, jezera, potoka… Neverovatno je koliko imamo lepu prirodu. Nemamo opravdanja da ne odemo na Frušku goru koja je na 45 minuta vožnje iz centra grada. Ne možemo reći da ne možemo otići na Ušće rano ujutru dok se ne probude i ne srede svi naši sugrađani u spremanju za pokazivanje i pravljenje novog selfija na splavu. Udahnite vazduh pored reke, nasmejte se prolazniku koji džogira ili vozi rošule pored vas, prošetajte psa – sve je to takav kolektor energije da nismo ni svesni. U krajnju ruku, prošetajte se Krunskom ulicom, predivna je u svim godišnjim dobima, prošetajte se nekom od gradskih pijaca koje nisu modernizovane u stilu modernih plastenika i lošeg vazduha, posetite pijace u kojima slobodno kruži vetar, žamor, sunce, prvi sneg, posetite ih pre nego i one postanu tržni centri. Onaj moment kada na pijaci jedna od prodavačica napravi svima kafu pa krene u krug da raznosi i miris i toplinu i povod za druženje, neke sitnice su neprocenjive.

 

U kom smeru će se dalje razvijati tvoj putopisna priča?

Clj je svakako da moja priča postane svačija priča, da stvorimo zajednicu nas koji volimo jednostavne stvari, kojima ne treba mnogo da budu srećni, koji se ne gnušaju materijalizma, ali koriste novac da stvore nešto lepo i vredno, uspomenu. Cilj je osvestiti kod mladih ljudi želju da upoznaju svoju zemlju, da spoznaju sebe, gde god idem, svi cene ono što imaju. Slovenci su napravili čudo kada je turizam u pitanju – ne pričam ovde o promotivnim štandovima, sajmovima – pričam o cveću na svakom prozoru svake kuće u najzabačenijem selu, pričam o uredno složenom senu u svim domaćinstvima, o prirodi bez trunke prljavštine, papira, bačene žvake. Kada shvatimo da promenu stvaramo mi, a ne savršeni autoputevi, savršeno osvetljeni tuneli u Istri, prijaju, lepota je u udobnosti, ali moram zaista počistiti svoje dvorište, upoznati sebe, sve ostalo ćemo realizovati, imamo i snage i energije za to, siguran sam.

Cilj mi je upoznati i predstaviti što više kutaka našeg grada, zemlje koji čekaju da budu otkriveni, moramo pronaći te školjke, nije uvek lako, retke su ali kada naiđete na biser, on vas menja za ceo život.

 

Muzika koju trenutno slušaš

Stvar inspiracije i trenutka, ali uvek im je zajedničko da je u pitanju dobar i specifičan vokal. Da naravno i Sam Smith i John Newman na repeat, ali nema ničeg lepšeg kad se u kancelariji setimo nekog dobrog hita INXS, ili “Hunting high and low” AHA. Kao u svemu, vratiti se malo u prošlost, iznova otkriti vrednosti kojima zub vremena nije naštetio, dobar soul i rnb, kako novi tako i stari. Gospel, glas, muzika, emocija, pa sve ostalo.

 

Knjiga koju trenutno čitaš

Biću potpuno iskren, jedina literatura koja mi pada pod ruku ovih dana je stručna – tendencije u marketing, online, social media tematici, pa sve do lepih zbornika savremenih dostignuća arhitekture i dizajna, monografije ili autobiografije neke posebno bitne istorijske ličnosti, ili savremenika koji je ostavio uticaj.

 

Sajt koji svakodnevno posećuješ

iGnant, BoredPanda, Berlinstagram

 

Putovanje koga se rado sećaš

Uvek poslednje – Istra, kontinentalni deo i morska obala: spoj tradicije, ukusa, mirisa, hrane i vina, masline i soli, dobrih domaćina.

 

Šta uvek nosiš sa sobom

Mobilni telefon naravno, nikad se ne zna kada će se ukazati prilika za savršen foto zapis.

 

Omiljeni doručak i mesto za doručak

Kroasan, ceđena pomorandža i kafa za poneti, pa u šetnju.

Ponekad i dobar omlet sa povrćem u obližnjim noname lokalnim kafićima u koje pobegnem upravo jer nisu izvikani, naporni, bez pritiska. Neka ostanu tajna.

Konkretna preporuka za Zdravo živo, vrlo lep pristup kada je živa zdrava hrana u pitanju, čija puding.

I neizostavni Fofa sa pitama i jogurtom na više lokacija.

 

Poruka našim čitateljkama i čitaocima

Poruka svima nama da pratimo Breakfast, oazu normalne, kreativne, mlade energije, koja je retkost u opštem odsustvu kritike, alternativnih opcija. Ne dajmo se stopiti u jednu veliki masu kojoj nije bitno ništa.

Druga poruka je da je neophodno zaista pronaći sreću u malim stvarima, neki momenat dana, neke zaključke u raspravi, neki savršen zalogaj i novi ukus za nepca. Neka nam to bude mera zadovoljstva, a velike stvari će doći.

Kako je doručak važan za početak svakog dana, ta energija je kasnije nezamenjiva. Na taj način treba pristupiti svakom novom danu, dovoljno se najesti kulture, estetike, lepih doživljaja da pregurate ceo dan i budete otporni na sve izazove koji vas u istom očekuju.

 

www.milestowalk.com

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone