PLASTIGLOMERAT, NOVI KAMEN ANTROPOCENA

Art Innovation Science // 11.12.2015.
cover 1
Foto: Jeff Elstone

 

Ideja Antropocena, nove geološke epohe koju je obeležilo postojanje ljudi na Zemlji, dobija sve veću pažnju. Ovu epohu je obeležio uticaj čoveka na geološki razvoj planete, i počinje ljudskim aktivnostima koje su globalno uticale na ekosistem: od geoloških slojeva u kom se odavno nalaze tragovi naših hemikalija i industrijskih aktivnosti, preko koncentracije metana i ugljenika u atmosferi, do istrebljenja velikog broja biljaka i životinja. Ideja Antropocena predstavlja okvir unutar kog ljudi mogu da razumeju, diskutuju i suoče se sa razarajućim uticajem čoveka na našu planetu. Na neki način, ova ideja predstavlja priznavanje krivice u velikim razmerama.

Ovaj termin je prvi uveo ekolog Eugene Stoermer 1980. godine, a u žižu javnosti ga je doveo nobelovac Paul Crutizen 2000. godine. Danas se ova ideja nalazi u centru svih ekoloških rasprava. Akademici društvenih nauka koji su se nedavno uključili u ovu raspravu, predlagali su i termine „Kapitalocen“ (okrivljujući prekomerni konzumerizam kapitalizma) i “Plasticin” (aludirajući na materijal koji guši našu planetu). Bez obzira na ime koje zvanično bude usvojeno, prihvatanje ideje Antropocena je prihvatanje odgovornosti da će svet koji nastanjujemo, biti svet koji smo sami stvorili.

Kako bi ideja o novoj epohi bila zvanično prihvaćena, moraju postojati čvrsti naučni dokazi za to. Jedan od takvih dokaza je i Plastiglomerat, nova vrsta kamena koji su prošle godine identifikovali geolog Patricia Korkoran, okeanograf Čarls Mur i umetnica Keli Džazvak. Ovaj novi kamen je mešavina istopljene plastike, đubreta i prirodnih materijala poput peska, školjki, fragmenata lave, drveta i korala. Kako naučnici ističu, ovaj hibrid kamena i plastike će trajati dugo, i postaće trajni marker u geološkom zapisu Zemlje.

 

 

Umetnica Keli Džazvik je pomogla da se ovo novo geološko otkriće dokumentuje, analizira i izloži. Kao umetnica koja je direktno uključena u istraživanje Antropocena, ona je u prilici da premosti diskusiju između prirodnih i društvenih nauka. Džazvik je izložila ovo kamenje kao umetničko delo u vidu “found-object” skulpture, na taj način ukazujući na zamagljenu liniju između “prirode” i “kulture” koja je otelovljena u ovom kamenu. Deo ove postavke se trenutno može videti na grupnoj izložbi u galeriji “Justina M. Barnicke” na Univerzitetu u Torontu pod nazivom “Stene, kamenje i prah”.

U intervjuu koji je dala za Hyperallergic povodom ove izložbe, Džazvik govori o važnosti imenovanja ovog fenomena kako bi se o njemu konstruktivno raspravljalo, o ljudima kao geološkoj sili koja nepovratno menja zemlju, dugovečnosti otpada i uloge umetnosti u razgovoru o klimatskim promenama.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone