PRETRAŽIVAČ SEĆANJA

Innovation Tech // 22.02.2016.
old-791754_1920

 

Svi znamo koliko zaboravljanje informacija može biti frustrirajuće, a sigurno ste bar nekad pomislili kako bi bilo idealno kada biste kroz svoju memoriju mogli da guglujete. Džejms Kozloski, istraživač kompanije IBM, patentirao je vrlo sličnu tehnologijuvrstu kognitivnog asistenta koji bi mogao da nauči sve o vama, a zatim vas podseti na ono što ste zaboravili u trenutku kada vam je to potrebno.

Tehnologija koju je Kozloski patentirao bi mogla, najjednostavnije rečeno, da završava rečenice umesto vas. Koristeći kombinaciju nadgledanja, veštačkog učenja i prediktivnog modela Bajesove statistike, tehnologija bi mogla da prepozna kada je osoba nešto zaboravila i pruži joj informaciju koja nedostaje.

“Ideja je jednostavna”, ističe Kozloski. “Tehnologija prati kontekst u kom se pojedinac nalazi, bilo da je to ono što govori ili radi, i na osnovu toga predviđa šta dolazi posle”. Kognitivni asistent bi bio baziran na bežičnim tehnologijama kratkog dometa koje bi se uparile sa senzorima koji prate pokret, određujući precizno šta osoba radi – bilo da pere zube ili secka luk.

Ovakva tehnologija bi mogla da bude korisna svakome, ali Kozloski je vidi kao aplikaciju posebno namenjenu starijim ljudima – pogotovo onima koji pate od Alchajmera. “Gubljenje mogućnosti pristupa sećanju u određenom trenutku predstavlja početak sloma normalne kognitivne funkcije: mogućnosti individue da vrši interakciju sa drugima, da brine o sebi, obuče se, spremi obrok”, navodi on. Ovaj sistem bi mogao tim ljudima da pomogne, ali i onima koji o njima brinu kako bi pomoću njega mogli lakše da prate njhovo stanje.

Ova tehnologija bi u potpunosti mapirala ponašanje i rutine pojedinca, i sa visokim stepenom preciznosti kreirala mrežu verovatnoće onoga što bi ta osoba trebalo da uradi ili kaže. Sistem bi koristio bazične senzore za detektovanje pauza, a uz pomoć veštačkog učenja bi razumeo kadencu i ritam nečijeg govora i obrasca ponašanja. Na taj način ne bi dolazilo do iritantnog prekidanja od strane uređaja, već bi on vrlo precizno određivao kada i kakva je pomoć potrebna.

Informacija bi mogla da dođe putem nosivog gedžeta koji se nalazi u uvetu, mobilnog uređaja ili bi čak ti uređaji mogli da budu deo veće kućne integracije – poput superkompjutera HAL9000 iz filma 2001: Odiseja u svemiru. Možda vam se ne dopada budućnost u kojoj sveprisutni kompjuteri motre na vas, ali izgleda da je ona već ovde.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone