PRIČE KOJIMA (NE) VERUJETE

Inspiration // 18.11.2015.
kaboompics

 

Kada ste poslednji put pročitali dobru priču? Pogledali film čiji zaplet vas je potpuno zaokupio? Kada ste zadnji put čuli odličnu priču? Pripovedanje (bilo kao proza, film, pa i muzika, slike ili skulpture koje pobuđuju nizove ascocijacija) je narativna misaona konstrukcija iskazana kroz određeni medijum. Ukoliko nam se neka pripovest dopada, to znači da čini da se osećamo dobro povodom nekog njenog aspekta. Jedan od razloga može biti i to što sa njom (njenim autorom) delimo poglede i nalazimo potvrdu sopstvenog svetonazora. Međutim, najbolje pripovetke su upravo one koje čine da dovodimo u pitanje, promišljamo i menjamo svoj dotadašnji sistem pravila, vrednosti, verovanja i standarda. Takve pripovesti i narativi su ono najređe i najdragocenije.

Međutim, postoji i druga vrsta pripovedanja – priče koje, iz najčešće beskorisnih razloga, pričamo sami sebi. Spisateljica Margaret Atwood je izjavila kako „nikada nećemo ubiti pričanje priča, jer ono je ugrađeno u ljudski mozak – rađamo se sa njim“. Sasvim tačno – jer svako od nas ima priču u vezi sa bilo čim. Stoga razmislite: kakvi ste u stvaranju i pričanju priča?

Bez obzira na odgovor, već ga znam: svako od nas, pa i vi, je izuzetan pripovedač. A znam i da ste poslednju odličnu priču čuli danas! Imamo priče o tome zbog čega ne gubimo na težini, zbog čega se ne pridržavamo zdravog plana ishrane, zašto ne vežbamo redovno, ne ustajemo rano, zbog čega nikako ne stižemo na vreme na trening (ili bilo gde) i ne ostajemo disciplinovani. Ali, kao što sam već rekao – priča je misaona konstrukcija.

 

Autor: Momir Iseni, XTNsity

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone