SPORAZUM O BOLJOJ BUDUĆNOSTI

Focus // 16.12.2015.
8247213720_01ba9c1492_h

 

Najveći ekološki samit u Parizu je završen, a postignuta je zasigurno najveća diplomatska pobeda usaglašavanjem stavova 148 država potpisnica završnog Sporazuma. Entuzijazam zbog svetle ekološke budućnosti trebalo bi da bude izvor iz koga se crpi snaga neophodna za korenite promene koje globalno društvo čekaju ne bi li ciljevi pariskog Samita bili ispunjeni.

Dogovoreno je maksimalno povećanje temperature od 1.5 stepeni Celzijusa u odnosu na pre-industrijske nivoe, formiranje fonda od preko 100 milijardi dolara koji bi amortizovao ekonomije zemalja u razvoju i prihvaćen je kao cilj nulta emisija štetnih gasova.

Pažljivim pripremama izbegnut je propast pregovora poput onih u Kopenhagenu 2009. ili izlaska SAD-a iz Kjoto sporazuma. Ovaj put, sve zemlje su prihvatile proklamovane ciljeve, uprkos manjim turbulencijama tokom pregovora. Za razliku od Kjoto sporazuma, zakonska obaveznost Sporazuma povlači ratifikaciju u parlamentima država potpisnica, ali dalje od ovog formalnog ozakonjenja se ne ide. Ponovo izostaju mehanizmi koji će regulisati nepoštovanje dogovorenog.

Ocene su da je među najvećim gubitnicima samita fosilno gorivo koje gubi mesto u budućnosti svetskih industrija. Odmah iza nafte su njeni drugi najveći svetski proizvođači, Saudijska Arabija, koja je tokom pregovora istupala protiv postizanja sporazuma naglašavajući nepoštenost sistema prema zemljama u razvoju.

Iako su se slične primedbe čule od grupe G77 koju čine 132 siromašne zemlje, koja je optužila bogate zemlje za agendu koja stavlja ogroman pritisak na zemlje u razvoju stvarajući atmosferu aparthejda, Saudijska Arabija je petnaesta ekonomija sveta i nema iskrenog razlog za bojkot.

Upotreba ruda najveći je ekološki izazov kojim se Sporazum iz Pariza uopšte ne bavi. Energetski sektor Indije i Kine mahom se oslanja na upotrebu uglja i Sporazum nema mehanizam da zaustavi otvaranje novih fabrika i elektrana koje će masovno sagorevati ugalj.

Najglasniji u argumentima protiv Sporazuma je James Hansen, bivši NASA naučnik, koji sve napore ocenjuje kao bezvredne dok ne postoji oporezivanje emisije štetnih gasova koje će objediniti pod jedno rešenje uzroke i posledice.

Ipak, u momentu kada se svet suočava sa brojnim krizama koje pogađaju na desetine zemalja istovremeno, trenutni diplomatski uspeh predstavlja nadu da će se po uzoru na Samit u Parizu ekološki i drugi globalni problemi pokušati rešiti trajno i sveobuhvatno, uz opštu saglasnost.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone