STO GODINA DADAISTIČKOG POKRETA

Art // 08.02.2016.
collage-dada

 

Pre tri dana, širom sveta je proslavljana stogodišnjicu od osnivanja dada pokreta u legendarnom Cabaret Voltaire u Cirihu – mestu okupljanja ciriške umetničke zajednice tog vremena. Zagovarajući slučajnost i spontanost kao vodeći kreativni princip, dadaizam je prkosio svim poznatim i tradicionalnim umetničkim pravcima tog vremena.

Ime pokreta je nasumično izabrano iz rečnika i nema nikakvo etimološko, istorijsko ili psihološko značenje. Ovaj umetnički ili čak anti-umetnički pokret, pojavio se kao protest protiv svih oblika tadašnje umetnosti i konvencija građanskog društva. Isticao je postupak razbijanja svake logičke povezanosti i smisla u delu, naglašavao razaranje sintakse i uobičajenih sredstava komunikacije i zagovarao prevazilaženje i uništenje svih poznatih načina umetničkoga delovanja.

Prvi predstavnici ovog umetničkog pokreta bili su Hans Arp, Tristan Tzara, Hugo Ball i Richard Huelsenbeck, koji su svesno prelazili formalne granice koristeći različita sredstva i medije. U Njujorku se istovremeno pojavio sličan pokret koji su predvodili Marcel Duchamp, Man Ray i Francis Picabia. Do ujedinjenja je došlo 1918. u Lozani, a u trećem broju časopisa „Dada” iz 1918. godine, Tristan Tzara je objavio i dadaistički manifest.

 

kunstlerkneipevoltaire19162

Poster za prvo „dada veče“ u Cabaret Voltaire 5. februara 1916. godine, autor Marcel Słodki

 

Pokret je osnovan 5. februara 1916. godine u Cabaret Voltaire tokom organizovane “dada večeri” koja je predstavljala odgovor na ono što se dešava u tada ratom razorenoj Evropi. Umetnost je često reagovala na ratna previranja i društvene promene, ali nijedan pokret nije toliko izmenio vodeće principe umetničkog stvaranja kao što je to uradio dadaizam. Njegovo nasleđe je sveobuhvatno – svakodnevni objekti su proglašavani umetničkim delima, performansi su prihvaćeni kao vizuelna umetnost, a govorna reč i poezija su reklasifikovane. Radikalna redefinicija umetnosti je inspirisala formiranje nadrealizma, a postupci i umetnički i društvenopolitiki stavovi dadaista su uticali na mnoge književne i umetničke pokrete 20. veka (fluxus, hepening, konceptualna umetnost, konkretna poezija i dr).

 

tumblr_mes63wGZSP1ql98k2o1_1280

Raoul Hausmann Mechanical Head (The Spirit of Our Age) (1920)

 

Kako je lepo predstavljeno u manifestu Tristana Tzara, dadaizam je obuhvatao slikarstvo, skulpturu, tipografiju, film, poeziju, pozorište, ples, kao i dadaističku poeziju. Ipak, jedan od medija koji se ne povezuje toliko često sa dadaizmom jeste muzika. Dadaizam i nadrealizam su “izvršili snažan uticaj na muziku 20. veka”, piše Matthew Greenbaum za New Music Box, istakavši da je “prisustvo dadaizma i nadrealizma neprepoznato ili zaboravljeno” u diskusijama o “avangardnim kompozitorima sredine 20. veka” poput Stefana Wolpea, Mortona Feldmana i Johna Cagea. Minimalizam i eksperimentisanje u muzici 20. veka, vuku korene direktno iz dadaizma.

Na sajtu Ubuweb možete poslušati dadaističke muzičke eksperimenate na kompilaciji „Dada For Now“ iz 1985. godine. Tu su kompozicije poput „Corale and Serenata“ Antonia Russoloa iz 1921. godine, „Karawane“ Hugo Balla iz 1916. godine, „L’amiral cherche une maison a louer“ Tristana Tzarae i drugih iz 1916. godine ili „Simultangedicht kaa gee dee“ Kurta Schwittersa iz 1919. godine. Mnoge od ovih kompozicija su eksperimenti sa govorom, orkestracijom i različitim zvukovima.

 

Untitled

Jean (Hans) Arp: Untitled (Collage with Squares Arranged according to the Laws of Chance), 1917; Francis Picabia, Optophone II, 1921-1922

 

Proslava stogodišnjice ovog pokreta je obeležena nizom izložbi širom sveta, a u Cirihu, rodnom gradu dadaizma, tokom cele godine će biti organizovan niz programa posvećenih ovom jubileju. U Beogradu je ova godišnjica obeležena otvaranjem novog centra za savremenu izvođačku umetnost i savremeni cirkus pod nazivom Nova logika – prostor namenjen umetničkom eksperimentu gde se različite umetničke prakse susreću i povezuju (ples, novi cirkus, fizički teatar, vizuelne umetnosti, arhitektura, film, gluma, pozorište, muzika).

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone