Strah od robota

Focus // 30.09.2015.
doba-kiborga-1024x653

U poslednjih nekoliko godina, veštačka inteligencija je prešla iz domena naučne fantastike u realnost koja će imati veliki uticaj na naše živote. Doneće novu eru produktivnosti, ali će i ugroziti veliki broj radnih mesta i doneti strah da se roboti mogu okrenuti protiv nas. Interesovanje za kompjuterski softver koji može da razume inpute i da im značenje je ogromno, a ubrzani tehnološki razvoj će uskoro veštačku inteligenciju podići na potpuno nove nivoe. Veliki broj eminentnih informatičara i matematičara se početkom septembra sastalo kako bi proslavili 200 godina od rođenja Džordža Bula, legendarnog matematičara čiji je rad postavio temelje kompjuterskom računanju i današnjoj revoluciji veštačke inteligencije. Veštačku inteligenciju je video kao budućnost verujući da se ljudska misao može svesti na seriju matematičkih pravila. Imajući u vidu njegovu zaostavštinu, glavni fokus ovog skupa je bio današnji stupanj razvoja veštačke inteligencije. Ona otvara brojne mogućnosti, ali donosi i određene strepnje. Da li ljudi treba da se plaše robota?

Različite primene pametnog kompjuterskog računanja i veštačke inteligencije su već uveliko deo naše svakodnevnice: od primitivnijih primena poput algoritma Google pretrage ili Excel automatskog računanja, preko iPhone ličnog asistenta Siri koja može da interpretira ljudske govorne komande i odgovara na njih ili softvera koji detektuje lica i životinje na fotografijama, do aplikacija koje skeniraju medicinske podatke kako bi dijagnostikovale bolest. Potencijalna primena veštačke inteligencije je užasno široka. Tehnologije koje skeniraju i interpretiraju ogromnu količinu podataka će napraviti revoluciju u naučnim istraživanjima, a mnogi teški poslovi će biti prepušteni robotima ukoliko ljudi nauče da im veruju. Ipak takve mogućnosti nose bojazan da će veliki deo ljudske radne snage postati nepotreban.

Ipak, stručnjaci su podeljeni po pitanju uticaja koji će robotska radna snaga imati na društvo. Profesor David Willets smatra da će roboti preuzeti poslove većini profesionalaca iz srednje klase i da će imati ogroman uticaj na promenu obrazaca rada. On smatra da su sofisticiranije profesije mnogo lakše za repliciranje kompjuterskim programima i da će zbog toga roboti pre preuzeti profesije koje zahtevaju visoke kognitivne veštine umesto onih koje uključuju jednostavnije manuelne zadatke. Sa druge strane, neki ističu da je industrijska revolucija uništila manuelne poljoprivredne poslove, ali je stvorila poslove u fabrikama; na isti način će uspon mašina stvoriti nova radna mesta i mogućnosti koje su danas i dalje nesagledive. Neki stručnjaci smatraju da nema potrebe za strahom od mašina jer će ljudska inteligencija evoluirati zajedno sa veštačkom. Ljudska inteligencija će se u budućnosti razvijati izuzetno brzo, a već su razvijene metode za manipulisanje ljudskim genom i razumevanje genetske arhitekture kompleksnih osobina kao što je ljudska kognitivna sposobnost. U isto vreme, postoji i strah od koncepta sve pametnijih mašina i mogućnosti da se one okrenu protiv čoveka.

Većina stručnjaka koji su se okupili u Irskoj ovu zabrinutost odbacuje. Dr Kenet Ford koji vodi Institut za spoznaju ljudi i mašina, smatra da većina strepnji po pitanju veštačke intelignecije dolaze od naše tendencije ka antropomorfizmu: pripisivanje negativnih ljudskih kvaliteta veštačkoj inteligenciji. On smatra da treba da prevaziđemo specizam i strah od veštačke inteligencije koja nam se čini strašnom jer oponaša našu ljudsku inteligenciju. Kako ističe, ono što je kod ove ideje toliko strašno nije to što je nešto veštačko, već što je toliko ljudsko. Ipak, bilo koja mašina koja bi mogla da ima ljudsku inteligenciju ili je nadmaši, sigurno je godinama daleko. Za sada, roboti ostaju naše verne sluge, iako je njihov uticaj nemoguće zanemariti.

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone