TAČKA KLJUČANJA MODNE INDUSTRIJE

Focus // 03.11.2015.
20800310023_5008be2064_h

 

Samo nekoliko dana nakon što se Raf Simons povukao sa pozicije kreativnog direktora Diora, objavljeno je da Alber Elbaz napušta poziciju kreativnog direktora Lanvina. Ova odluka Rafa Simonsa se čini simptomatično za industriju koja se nalazi na ivici nervnog sloma. Konstantan pritisak da se izbaci nešto novo i veliki broj očekivanih kolekcija po sezoni se smatra glavnim razlozima njegovog odlaska. Kako je istakla Sara Mover iz časopisa Vogue, ovo je manje refleksija jednog konkretnog dizajnera i jedne konkretne modne kuće, već više problem celog modnog sistema koji se utrkuje sam sa sobom iz nepoznatog razloga.

Ritam modne industrije i modni ciklusi se sve više ubrzavaju: previše revija, previše kolekcija, previše stilova, i samim tim previše pritiska. Sa haotičnim nedeljama mode, gomilom tvitova i Instagram postova, čini se da sistem izmiče kontroli i da ubrzano ide ka pregorevanju. Javne ličnosti i Instagram kultura su postali poster fenomeni za prekomernu potrošnju u modnoj industriji, a ovo je posledica njene prevelike pohlepe. U svemu ovome, kreativnost dizajnera je kompromitovana, modni novinari su preopterećeni, a potrošači su svakodnevno bombardovani najnovijim trendovima koje je neophodno da isprate i koji se smenjuju neverovatno brzinom.

Ovaj ubrzavajući ritam mode isisava kreativnost u modnoj industriji. Kada dizajneri razvijaju šest revija po sezoni, nema vremena za ceo proces. Kao što je istakao Raf Simons, nema vremena i prostora za inkubaciju ideja, a ova inkubacija je užasno važna. Pored toga što nemaju vremena za inkubaciju ideja, dizajneri danas imaju sve kraći rok da ostave svoj trag dok ne ispadnu iz igre – nekoliko sezona u najbolju ruku. Ovo nije nov fenomen: Džon Galijano i Aleksandar MekKvin su pod ogromnim pritiskom modne industrije u jednom trenutku pregoreli, a dizajneri poput En Demelemister, Džil Sander i Džeremija Langa su je zbog toga u potpunosti napustili.

Rešenje deluje očigledno: potrebno je smanjiti masovnu produkciju, broj kolekcija i revija, a velike modne kuće moraju da ulažu u negovanje dizajnera koje angažuju kako bi razvijali svoju kreativnost i viziju i omogućili im zdrav balans na duge staze. Ipak, potreba za obrtanjem profita je često glasnija od razuma.

Rafa Simonsa sada nazivaju herojem što je uspeo da ode pod svojim uslovima. Sada kada je modna industrija dovedena do tačke ključanja, čini se da je na novoj generaciji dizajnera koji se trenutno smenjuju na pozicijama kreativnih direktora velikih modnih kuća da sa ove vrteške siđu i zahtevaju promene.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone