UNAJMLJENA ARMIJA DUHOVA NA FACEBOOKU

Art // 13.11.2015.
1035

 

Kada botovi, računari ili ljudi angažovani da utiču na okruženje, stavove i okolnosti, svojim aktivnostima kroje naše političke stavove, većina izražava zabrinutost. Holandski umetnik Constant Dullart koristi internet kako bi ga raskrinkao, a sada se ustremio na Facebook. U okviru projekta „The Possibillity of an Army“, Dullart je kreirao virtuelnu armiju duhova u cilju da raskrinka lakoću kreiranja lažnih online identiteta i njihov domet. Koristeći ove brojne lažne internet identitete, Dullaart je testirao princip prema kome se umetnost vrednuje i kupuje samo ako je dostigla popularnost na društvenim mrežama, krojeći tako ukus publike. 

Društvene mreže postaju aukcijske kuće koje cenu dela oblikuju brojem onih koji se za delo zainteresovani. Iako u popularnosti umetnina nema ničeg izvorno pogrešnog, praksa kupovine lažne publike kojoj pribegavaju individualni umetnici pa i veliki muzeji, kako bi opravdali ugled i relevantnost svojih umetničkih dela i programa, proizvod je savremenog doba.

Oktobra 2014. godine Constant je za 5000 dolara kupio oko 2.5 miliona pratilaca na društvenoj mreži Instagram kako bi privukao pažnju na svoje radove tvrdeći da pažnja i potražnja stvaraju vrednost umetničkih dela, izjednačavajući ih sa bilo kojim proizvodom na otvorenom tržištu. Kreirajući lažnu publiku i popularnost svojih dela, Constant je ilustrovao situaciju u kojoj se nalaze brojni umetnici širom sveta kojima od popularnosti, like-ova i share-ova zavisi finansijska egzistencija.

Dullaart je sličnu intervenciju nedavno fponovio formirajući The Possibility of an Army, svoju vojsku internet obožavalaca sa lažnim identitetima koji su listom simbolično poneli imena davno preminulih profesionalnih vojnika koji su bili u službi nemačke države Hesse-Cassel iz 18. veka. Ova vojska koja se može kupiti dokazuje koliko je malo potrebno za stvaranje lažnog identiteta na internetu, jer za stvaranje 1000 lažnih identeita osim imena i mobilnog telefona ništa drugo nije bilo potrebno.

Eksperimentisanje sa kupovinom like-ova i publike je dovitljiva ilustracija dubljeg problema. Neraskidivost kritičkog vrednovanja umetničkog dela sa korporativnim metodama i cenjkanje cenom na otvorenom tržištu, sa Facebook popularnošću kao jedinim faktorom i merilom, proizvod je današnjeg zapadnocentričnog sistema. Za ovakvu situaciju ključnu odgovornost snose, tvrdi Dullaart, američke korporacije. Kakve posledice može imati po razvoj svetske kulturne baštine uslovi u kojima svako može podići sebi cenu za par hiljada dolara i jedino što se vrednuje u novcu je američka masovna kultura, ostaje da se (kritički) isprati.

 

Podeli sa prijateljima: Share on FacebookGoogle+Tweet about this on TwitterEmail to someone